Prosvetni glasnik

ВАСПИТАШЕ КАО НАУКА

42^

Ми смо наведи оне тачке, у којижа се школа и породица слажу , као и оне, 'у којима се те две установе разликују. Што се тиче ауторитета и свију општих одредаба, које се на ауторитет односе, школи заузима у томе погледу са свим особити положај. То долази отуда, гато је школи главни задатак настава, за коју су први и најважнији услови приљежање и пажња те да би се могли добити трајни интелектуални и други утисци. учињено), или где се повреда или оштета падокнађује неком коришћу, која је веће вредности. Друго, где је казна безуснешна. Овде спадају и они сдучајеви, у којима преступнику није позната кажњивост дела, где он, дакле, није свесан последица од свога рада, или где он није могао по својој вољи да ради. Треће, где је казна некориска, т. ј. кад се казном проузрокује веће зло, него што је оно, за рад кога се преступник казни (Штете од казне, које се у једно морају узимати и са добрим упливом, који се хоће казном да постигне, сравњавати, јесу : 1) Приморавање или ограничавање : 2) Непријатност, која долази од страха; 3) у истини произведеие муке; 4) муке, које трпе све личности, које симпатишу са кажњеним.) Четврго, случајеви у којима је казна неаотребпа , као на пр. ако се цељ може постићи простијим начииом, као упутством и обавештајем. Овде Бентам урачунава на првом месту оне преступе, који се чине распростирањем рђавих политичких, моралних или религиозних назора. Ово треба спречавати и уклањати наставом, доказивањем и уверавањем, а не законим казнама. Под називом: издашност или штедљивост у казнама, разлаже Бентам како је веома потребпо, да се зна тачан појам о томе, шта казна у истини треба да буде. С тога постају и користи од оних казни, које се лако схвате и запамте и изгледају веће, а не мање, него што су у исгини. Сад следује главна тачка , одмеравање казне. Пре свега, казна мора бити така, да са свм очигледно нревазилази корисги преступа у свакоме погледу, и то не само тренутну добиг, коју је нреступник својим преступом добио, иего и сваку другу било истинску било привидну, која га је на тако дело намамљивала и подразкавала. Друго, у колико је већа штета преступом учињена, у толико већа и казна мора бити. Треће, при сравњавању два неједнака преступа, већи треба да се тако казни, како ће се јасно видети да је мањн блажије кажњен. Тако насилна крађа казни ће се строжије, иего она, где насиље није употребљено. Четврто, казна треба да је тако удешена како ће у сваком погледу даваги неки извесан мотив, да се учињени преступ не чини по ново. Пето.

Први задатак , који се при настави мора имати у виду, састоји се у буђењу, изазивању и ств^рању таког духовног стања које ће како за пажњу тако и за приљежање бити иовољно. Али при овоме имају да се савладају и неки нецријатељски, противни уиливи, као гато су : Физичка неспособност и исцрпеност, немарност за рад, расејаност и одвлачење иажње на другу страну , што долази од разног укуса, и на иослетку ноквареност и непослуганост, која је самом казна не треба да буде већа, него шго је потребно за паведене цељи. Шесто, треба узети у обзир околности, које се одиосе на осетљивосг преступника, као : старост, пол, богатство, положај, те тако да не буду исте казне неједнаког уплива. Седмо, казна мора бити у толико већа, у колико је несигурнија. Осмо, у колико је казна доцнија, у толико мора бити већа. Неизвесне, а тако и далеке казне имају слабог уплива на дух. Девего, ако се у иресгупу огледа навика онда се казна мора толико повећати, како ће превазићи и оне преступе, које би пресгупник могао учинитп, а да се не увати. Ово је строго, али је и потребно, као на пр. при угушивању и спречавању оних, који праве лажне повце. Десето, кад се нека казна за извесне преступе покаже као врло успешпа, онда се она може употребити и за оне случајеве, где би она и превазилазила меру преступа. Те су врсте казне: прогонство, искључавање из друштва и отпуштање из службе. Једанаесто: ово нарочито може бити кад у казпима и моралне поуке. Дванаесто : при одмеравању казне у онште, морају се узети у обзир све околности, које сваки успех казне осујећавају. Тринаесто : Ако нри извођењу ових одредаба ма шта паступи, што би могло произвестн више ште, е, иего што се казном доброга добија, опда треба од тога одустати, У погледу избора казни , Бентам ушма за основу читав низ услова, од којих зависи, да ли ће нека казна бити подесна, и да ди ће одгововориги свима побројеним захтовима. На прво место долази, да се казна може мењати, т. ј. да има различите сгепене јачине и трајања. Така се постепеност у казнама види : при новчаиим казнама, у казнама затвором, као и у ирекору. Друго, рпвномерност или равномерна примепа у свима околноотима. Ово је тешко свуда чинити; сгалпо одређена новчана казпа већ утиче неједнако на кажњенога. Треће, измерљивост, т. ј, казне треба да су према престунима тако удешене, како ће преступник ласно и јасно осетити и разлику у тешкоћи казне, нрема разлици учињенога преступа. Ово се може чинити нарочито при кажњавању затвором. Чегврто, карактеристич.не осоиине. Под