Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

К А 0 Н А У К А

Награде саме за се и као знак показане ваљаности жогу бити врло драгоцене. Мали родитељски иоклони могу врло корисно потстицатн на рад, и тако олакшавати посао. Награде, које гакола може дати, у главноме такве су, да их само мали број може добитиСредства, којима учнтељ може награђивати у главноме су ограничена на похвалу или одобравање. Ово је један евестран а и еластичан инструменат, али са љим је потребно врло неж,но руковати. Неке су врсте доброг владања тако уочљиве, да се могу бројевима изразити. Исто тако може се тачно одредити, кад ученик потпуно или само у неколико тачно вргаи свој задатак. У таквим случајевима довољно је признање у томе, ако се само спомене, да је једно питање правилно одговорено, да је неко место добро објагањено. Овака похвала не може завист распаљивати. Међу тим, много је несигурније са похваљивањем, и ту је потребно са свим правична поступати, па да похвала буде како опрезна тако и карактеристична. Зато треба увек да има истинског видпог основа, који се састоји у стварној заслузи, па да се може похвалити. Но, није потребно уза свако признање и читаве химне невати, него као правило треба да буде са свим мирно признање, а изузетци треба да су таки, како ће код суревњивих задивљавање изнудити. Права је контрола у похваљивању сами ученици. Учитељ не говори само за свој рачун, него исказује осећања целокупне масе, која је око њега скунљена и коју он руководи , и с којом он треба да је увек у сагласности. Овој чисто приватни суд, он може само приватним путем исказати. Бентамов „8сћи1јип — принцип" свуда важи , и ако у модерној методици није никако Формално признат. Најбоље стање гаколско, кад школа најјаче може дејетвовати, • јесте, кад су у мишљењу и нресуди сагласни глава и чланови, учитељи ученици. Свакојако, може бити, ни то се не може свакад избећи.

Кажњавање. Први, најближи и најбољи облик казне јесте неодобравање, куђење, при чему, такође, морају се узети у обзир сва она начела, на која се мора пазити при похваљивању. Само просто констатовање неког позитивног неуснеха, без икаквог коментара или примедаба, већ је по себи једна казна. Где јога и друге тешкоће дођу, као кад се види, да је многоме узрок немарност, онда се може у неколиво речи покудити ; али нри овоме се мора строго пазити на изразе, који ће се употребити за то, како би покуда била и правична, а и истинској заслузи одговарала. Понекад се могу бројевима одредити стенени не уи утног владања, као кад сеузму у обзир количина пропугатене наставе и број поновљених неусиеха, на се према томе мери. Еад ее ово потпуно тачно вргаи онда је и само констатирање од старијег уплива него кад би се уз то и каке покудне речи додале. При употребљавању огатрих израза у куђењу, треба бити врло гатедљив , како би се њима у потребним нриликама могао јачи уплив вргаити ; а још гатедљивије мора се постунати у изражавању срџбе. Истина губитак духовне равнотеже може се у неким околностима и са свим извинити али ипак то зиачи победу за преступника, на ма коливо да се он тренутпо љутњом унлагаи. Ео често нрелази у страсност, тај не може бити свакад доследан, иа макар да је бага еа свим зле нарави. Негодовање је моћно оружје само кад се одржи у границама умерености. Али је чиста овејана слабоет, ако ее нечим нрети, а зна се да се претња не може остварити. Ништа тако рђаво не утиче на ауторитет, као претерано величање. Тиме се чини судбоноеан корак, који води смешноме. Еазне морају јаче утицати и дубље засецати него речи. У самој ствари, уплив 54