Prosvetni glasnik

398

његовог завештања, а сазнавши да овај ђак није никакав рођак владичин, и да би се, најпосле, овакав издатак косио са намером завештаочелом, чијајеискључива жеља потиомагање сиротвих добрих ђака само у школовању, мишљења је, да се овакав издатак не може учинити, и да се молба Радисава Урошевића не може уважити. Просветни Савет сасдушавши обавештење г. Николино, решио је : Да се из масе пок. вдадике Вићентија не може издати 180 дпнара Милапу, ђаку ратарске школе у Ераљеву, због његовог одласка на изложбу. и да се молба Гадисава Урошевића из Брестовца, по овој ствари као неумесна, одбацп, с тим, да је уједно на тај начин престала и ! потреба нисати г. Министуу народне привреде за даље обавештавање но овој ствари, о чему је у прошлој седници Саветској говорено. VI Деловођа усмено реФерује Иросветном Савету, да су акта но кривицама г. Војислава Стојковића учитеља, нађена, да су у најно-

вије време, пошто је дисциилински одбор размотрио раније његове кривице, и о њима дао сиоје мишљење, стигле још три нове тужбе нротиву ! стог учитеља. Главни Иросветни савет ироучивши најновије неуредности, због којих се окривљује V. Стојковић, а узевши у обзир и раније његове кривице донео је одлуку: Да се г. Војисдав Стојковић учитељ умчарски, као недостојан отпусги из учитељске службе. VII Продужено је читање и претресање наставног програма из Немачког језика за средЈ ње школе. Главни Иросветии Савет на овоме састанку, поред раније усвојеног програма за I разред, усвојио је: Наставни нрограм из Немачког језика за II. III. IV. V. VI. и VII. разред, са неким малим изменама и објашњењима. С тим је састанак закључен.

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ I (по јЗ. (Наст: б. Тако страшна казна изазвала је у Италији и страх и огорчење. Још више је расло ово огорчење због притиска, који су чинили царски намесници. На скоро оишта невоља натера све ломбардијске вароши да направе општи савез, на врху које гаје стајала Веронм. Главна потпора овога моћнога савеза варогаи био је царев најогорченији непријатељ, дрски и мудри папа Александер III., последовалац Адријанов. Годипе 1163 пође цар и трећи пут у Италију. Пратило га је само неколико племића, јер је он тамо игаао као господар а не као освајач. Он је хтео покугаати

/13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј" РУВЕ -у) так) да нова незадовољства утигаа сјајем свога царског величанства. Али то му не иснаде за руком и његови непријатељи, који су сад били сложни, принудише га, да бега натраг у Немачку. Године 1166 крену се цар преко Ална са војеном силом и четврти пут у Италију и прво пође на Гим да казни папу. Варош је била на јурига узета, а папа се избави бегством. Па ипак у овој победи цар је највише изгубио. У његово.ј војсци појавила се куга, која му је цвет војске нокосила. Пријатељи иапини објавигае то као казну божју. Готово сам, тајно и преобучен, побеже Фридрих преко Ална у Немачку.