Prosvetni glasnik

605

Малој Азији, где је ова вештина усавршена, прозвате су те коже иергаменат. Али а египатска артија као и пергаменат биди су за употребу незгодни, а при том још и скупи. На против Индијанци су готово пре Христова рођења изнагади вештипу, да од памука праве неку врсту артпје на којој се депо писати могдо. Од њих је прешла ова тако звана памучна артија у Малу Азију, у Букарску, и најбоље се израђивала у вароши Самарканду. Кад су Арапи својим ратовима продрли у Букарску, они су научили како се ова артија прави и у Меди су подигли Фабрике. У једанаестом веку пренели су они ову вештину и у Шпанију. Овде је већ било Фабрика, па се подигоше и прве Фабрике артлје у Европи, а доцније су се распрострле по Италији, Француској и Немачкој. Али и памучна артија није била са свим добра, јер се лако раснадала и цепала. Међу тим брзо се дошло на мисао, да се место намука корисније

унотреби памучно платно. Покушај је био врло добар и артијаје већ била мпого боља. Најпосле место памучне артије употребише се данене крне, које у то време нису биле ни од какве корисги. На ове мисли дошао је и извршио ихједан Немац. Али ми не знамо ни његово име ни годину проналаска. Пре 1300-тините године није се знало за ланену артију. Али од 1318. године има у неким библиотекама у Немачкој књига, које су писане на ланеној артији, а то је доказ да је та артија најпре нађена у Немачкој. У Шпанији и Италији није било лаиене артије пре 1367. године. Пронадазак овај није пореклом ни из Хине, јер Хинези још и сада праве своју артију од сирове конопље, бамбуса и т. д. Ланена артија је најчвршЛа, најуиотребљивија и најјевтинија, и без ироналаска исте била би вештина штамиања један мали нааредак. (Наставиће се).

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ 40БА МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ од 1740-1780 пише ЈТетар Деспотовић (Наставак)

4. Митрополитп н владике према школама п образовању ерпске омладине. Од 1740—1780 г. седели су на митроиодитској столиди: Патријарх Арсеније IV. Јовановић Шакабенда (-(• 1748), Исајија Антоновић (•}• 1749), Павле Ненадовић (ј- 1768), Јован 'Борђеиић (| 1773) и Бићентије Јовановића, Видак (| 1780). Патријарх Арсеније, као што нам Рајић прича, није био нријатељ муза, теје латинске школе што их је његов иредшаственик нодигао одмах укинуо, а није нам ни то познато да се заузимао за нодизање основних

народних школа. Наследник његов Исајија Антоиовић, није ни пуну годину митрополитовао; а да ли је за то време шта за шкоде урадио не знамо. Митронолит Павле Ненадовић је свакако најзнатнији митроиолит те иериоде. Митронодитовао је скоро нуних двадесет годииа, борећи се за ирава народна, што су за све то време била наЈЈкешће нанадана. И за школе српске, ои је учинио много, те ћемо овде изнети што смо у том погледу могли скупити. Напоменуди смо већ, да му је, тако рећи, први корак био подизање школског Фонда карловачког, 10. Августа 1749 године. Сиро-