Prosvetni glasnik

626

ИЗВВШТЛЈ О ИСНИТИМЛ ЗРЕЛОСТИ У КЕОГРЛДОКОЈ РЕЛЛЦИ

Јер очовидна је етвар, да ако ми под овим олштим образовањем разумемо: саособност, моЛ, да можемо у све захвате људскога живота, па били они нама по снреми нагаој ближи или удаљенији, са јасним погледима да прозиремо и њихове односе према нашем властитом нозиву како ваља да схватимо, — то нам и најтемељније познавање класичких етарина па и нознавање модерне лепе књижевности, већ не даје оно, што ми нод општим образовањем разумемо и треба да разумемо. Само овим носледњим, не бисмо могли ни да се нађемо у овоме и материјално и социјално тумбе окренутом животу нашега века, ми не би ни корака могли да еледујемо ни у мишљењу ни у иогледима, ни у ошпте у нривреди, нити и у једној промени, које је реализам сво.јом егзактном оштрином, својим изналасдима, евојим оштроумно нацрављеним махинама, паром, електрином на староме телу целокупнога света тако, а на опгате добро изазвао. Опгате образовање у горњем смислу и које нас оружа да све поменуто, како ваља, схватимо, може да се добије егзактним наукама, Математиком, Физиком, Механиком, Хемијом, Геогнозијом и Физиологијом. Математика полази при својим радовима од најнростијих основних предетава и појава, води рачуна о етрогој вези њиховој, о њиховом последовању чак до неминовних ноеледица тих појава, — она дакле корак по корак следује еазнању истнне и постизава онакан ступањ сазнања и убедљивости, гато смо навикнути да крстимо именом „математичке извесности." Математика је најудеснији предмет за вежбање ума, за разлагање и спајање појмова, а идући поетупно од узрока ка дејству, она буди у подмлатку осећање, као да се сва његова знања до којих је и догаао органски, једна из других развијају, те тим и таквим осећањем диже и вољу и жељу и за властитим радом на

истраживању нових истина. Овим се констатује и етички образовна снага Математике , она, као што је из доеадањега јаено, јача вољу, учи подмладак раду и учи га да истраје у задаћама својим, негује љубав ка истини, наклоност ка темељитости и самоеталности. Исто ово вргае, па још и у већој мери, Физика и Механика. Што Математика, Физика и Механика чино, имајућп посла само са спољном природом, са Формом, еа равнотежом и кретањем тела, исго то чине Хемија, Геогнозија, Физиологија. Хемија потпомаже опгате образовање, донуњава га и узвишава га. Она тражи од подмлатка нонајпре само обичпу умну снагу, те да може на основу опажања да изводи иравилне по.јмове и на основу ових да долази и до иравилних закључака — а при томе помоћу опита и опажања, као контролних средстава, ставља она на неки начнн разуму потребне оличене логичне категорије, те да ои, кад год је потребно, своје дотичне закључке поправља; ови се и поправљају дотле док се сви могућни приговори не ионигате и најзад, као крајњи резултат не заостане" потчињавање под један пепроменљиви закон природни. Еад Хемија све оне, који је уче, ненрестано опомиње на иослушност према њезиним законима, кад она нрироду указује као дело завршене законитости и кад она показује, да је при свима хемијеким снајањима и везама, строго одржавање одмерености њен највигаи нринцип, онда је и по себи разумљиво, да осем оиште образовне моћи њене, њој мора да се припише и нарочита аедагошка вредност. Што чини Хемија, ието то чини Минералогија, Геогнозија, Физиологија. Оволико сам нашао за потребно да поменем о реално-техничким школама у опште. Оне су савремена нотреба у целоме свету и јпто се и код нас то у велико увиђа,