Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ О ИСПИТИМА ЗРЕЛОСТИ У ВЕОГРАДСКОЈ РЕАЛЦИ

027

то је несумњиви напредак, и мв у Орбији, која је заостала у занатима, индустрији, у вештинама и т. д. треба с погдедом на пређашње да се својски заузмемо, да нагае реално-техничке шкоде комилетирамо, да их снабдемо са свима савременим училима и средствима, те да се успех, који се и са оваким незнатним средствима постизава, још боље осигура и оснажи, — ја покорно модим госнодина Министра да своју накдону пажњу покдони и даље нези реалне наставе у нас. Но дижући образовну моћ поменутих наука, ја молим, да се не разуме као да бих ја хтео да кажем да студија класичних језика нема никакве образовне вредности, — на против, ја бих жедео да све оно у онште што мож,е наш подмдадак ма у коме погледу да ојача, да спреми боље за што угледнију борбу и што сигурнији успех у утакмици на овоме свету и уђе у захват општега образовања; — да се дакде свему томе покдони и достојна нажња, па и самоме класицизму, ади да се при томе сведе свачији утицај на његову ираву меру. Говорећи пак и о овоме нека ми је дозвољено да изјавим : ако у осгадој Европи под утицајем клерикализма мора да се сматра студија класичних језика као средство поп р1из иПга за опште образовање, то у српској вемљи, срнској школи нити треба нити сме да буде у тој истој мери. А ако је реч о томе, на шта је прече, онда ћу саио да наноменем: да нам оиасност никако не грози од класичара; иоилава од њих не може иостати судбоносна ио наш оистанак и наше развијање; — оиасност од иоилаве долази од реално висиитаних чета, од индустријалаца, техничара у најоиширнијем смислу и иротив тих треба да се оружамо знањем и науком. Забадава је, тас у који сам метуо наставу, која се добија реално - техничким

школама нретеже у ведико, и ја са гдедишта национадног, међународног, образовног, са гдедишта савремене економске борбе у свету, а у цељи иодизања ироизводње у нашем народу, дижем глас за оснивање још већега броја реалака, занатлијских и индустријских школа и за потпуно нреустројство досадањих гимназија у реалне гимназије. Што се самога иснита зредости па и правила тиче, ту бих имао да помвнем ово. Члан 5. гласи: „Оном ученику, који прве године не подожи испит зредости или који падне на том испиту из једнога иди два нредмета, допушта се полагање испита само из тих предмета после три месеца и т. д.", а члан 21. тачка друга гласи: „Оним приправницима, који су према својој личној склоности достигли оддичан успех из неких главнијих предмета, може се нри одлуци о зрелости рачунати то у накнаду за слабе оцене само из два иредмета, ако в иначе заслужују обзира." По моме мишљењу сгрогост члана 5. нотире се одређењем члана 21. и ова два овако стилизована члана немогу заједно онстати, јер један, члан 5. обара ђака кад он падне чак и из једног (или два) предмета, не дотичући се тога какве морају или могу бити остаде бедешке, а чдан 21. чак са једном иди две двојке нропушта. Овај чдан 21. осем тога, у даљим последицама и кад већ по њему може бити зрео и неко са две двојке, наводи нас да се запитамо: да ли онај ђак, који има све четири а само једну (или две) двојку, не може да се прогласи нре за зрелога, од некога другога ђака, који је ноложио испит зрелости са самим тројкама? Ја ово последње номињем с тога што је прошле године у испитноме одбору бидо мишљења и за и против. Непријатно дира српско осећање, кад се види да се правидима испита зрелости 79*