Prosvetni glasnik
ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА
езз
I 0 методи предавања, 1. Наука ХришКанска. Овај се предмет, изузимајући свега две три школе, нигде не предаје како треба. Наставници су обратшш сву пажњу само на то, да се изврши програм. Никаква објашњења, никакве поуке. Понегде је овај нокушај тако лоше испао, да би корисније бидо да није ништа ни рађено. Има школа у којима је и „отче нашт>" лоше преведено. Ја потнуно верујем да би вешто предавање овог предмета имадо јака утидаја на васпитну страну у шкоди, и да се само са тога гдедишта и мозке оправдати предавање овог предмета и у најнижим разредима основне шкоде. Ако ди се буду набрајада само года Факта и казиваде приче христове без деног објашњавања и ноуке, онда ће овај предмет бпти само један више на броју. У распореду материјада на разреде могда би се, мисдим, учинити нека мада измепа, а то је : Одељак под д, у I разреду да дође у II разред; одељак под д, у II разреду да се са свим изостави; у III разреду да се пзоставе одељци за II течај под а, б, г, и д, и група под IV; у IV разреду у одељку под 8, о крштењу Словена, да се опширније проприча о крштењу Срба, а о остадим Сдовенима само да се напомене у које су се време крстиди да ли пре нди посде Срба, и којој цркви ирипадају. 2. Сриски Језик. Данас је већ опште мишљење да осповна шкода мора обратити највећу пажњу на Српски Језик и сматрати га као најглавнији предмет. Овој тежњи дато је израза н у наставном плану"и у распореду часова. Ма да је програм добар и нодеда материјада на разреде, но мом мишљењу, подесна и јасна, опет се овај нредмет не предаје подједиако у свима шкодама. Истина да је Срискп Језик теже предавати у ћупријском и у осгалим окрузпма источне Србије, т. ј. теже је постићи повољан уснех овамо, него ли око Колубаре и Дрине, али ми се опет чини да би се дало више урадити. За добар успех први је услов: да је иаставник довољно спреман за рад. Има на жалост таквих наставника који из српске граматике не знају више него што треба ђак да им зна. Данашњи учебник у IV раз. са свима својим )
погрешкама и непотнуностима сдужи појединим наставницима као једна ручна књига, из које црпу материјал за предавање. Читање не ваља готово ни у једној шкоди. Већина наставника, па баш и бољих, не покдања читању довољно пажње сматрајући то као нешто узгредно, и што се и само по себи мора научити. У I се разреду дете не упути у читању како ваља, у остадим се разредима на читање и не обзире, па отуда је посде то, да често у IV раз. ђаци тако ружно и неправилно читају, да их је тешко сдушати, а још теже разумети. Ја сумњам да наставници умеју да оцене доше иосдедице овакога рада, јер би се у томе случају, бар они ваљанији, постарали за бољи успех. Мало је наставника који владају граматиком, а кад наставник греши иди је несигуран с оним што казује, онда, разуме се, не може бити успеха. Има наставника који се неправидношћу и погрепгкама у говору ни мадо не раздикују од своје околине. Није чудо што се у шкодама оваких наставника не исправљају погрешке у одговорима ђачким, што у осталом сдабо чине и бољи наставници. Иознавање врста речи врши се иогађањем, или су деца дугим читањем приморана, тако рећи, да запамте које су речи које врсте. Због тога обично и нема разлике између многих нридева и иридога, због тога се и чипе све оне погрешке које морају настунити као посдедица овог рада. Декдамовањујеунекодико шкода ноклоњено мадо више пажње. Понегде нема иикакве раздике између декламовања и причања а негде се опет дана песма изговори наизуст тако брзо, да се ништа не може ни разумети. 3. Словенски Језик. Готово ни у једној шкодн није објашњаван текст, само се читадо. Читање је у оиште прилично. Мени се чини да би се могао добар успех постићи и кад би се сдовенски језик учио само у IV разреду с 1 часом иедељно. Ја мисдим да је овом предмету и дато место у III разреду погдавито с тога, што је до сада већина шкода била са 3 разреда, па се је хтедо да деца по свршеној основној школи знају што и из црквеног језика. Сад је и то већ промењено, пошто су све школе четвороразредне, и онда је нрестала потреба да тај предмет остане 80