Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ВАДЗОРНИКА О ОСИОВНИМ ШКОЛАМА

034

и даље у III разреду, којн је и иначе доста онтерећен. 4. Рачун. Само је у неким школама добро схваћена вредност овог предмета, те је предаван како ваља. Већина наставника не уме да га предаје. Задаци су обично сувише нрости, једнострани, ретко кад комбиновани. Један ме наставник на испиту ниташе: шта је то кроибиновање ? Готово је оншта мана да се самим задатком кааује и којим ће се рачуном решити, а неки наставниди држе да је задатак и ненотнун док не кажу како ће се радити, којим видом рачуна. Усмени је рад боље застушвен у неколико школа у којима раде одлични наставниди. Ту су и задади лени и комбиновани; решавање је задатака без обзира на величину бројева лако и брзо. У невичнијих наставника деца нису упућена да рашчлањују.бројеве иа јединиде, десетице и стотине, па је Јкива мука при решавању задатака с мало већим бројевима. Особито тешко иде дељење, са чега га многи наставници и избегавају. У таким је школама непознат други начин за усмено дељење, него се ради као и писмено. Са неразумевања или због неумешности у многим је школама обраћена већа пажња на нисмени него на усмени рад, а понегде усмени рад није ни покушаван. У иисменом су раду и слабији наставници иостигли приличан успех. Има до душе и таквих случајева да се ђак у III или у IV раз. не уме ни маћи у раду без команде наставникове: потпиши, подвуци линију', на одузми; стави знак, па множи, у производу се пишу циф [ е с лева на десно итд. Овакав сам рад нашао срећом само у две школе. 11о наставном плану за четвороразредну основну школу с четири наставника овај се предмет у IV разреду нредаје са 2 часа недељно. Мени се чини да је одређен мали број часова, а и више ми је наставника то напомињало, па би, држим, добро било да се дода још један час недељно. У IV раз. ненодељене основне школе мислим да не греба изостављати одељак под 8. 5. Земљоаис. Овај се предмет још понајбоље предаје у III разреду. У осталим је разредима слабији рад, а нарочито у II раз.; готово је сав рад у томе: да се опише школ-

ска зграда и њена најближа околппа. Менн се чини да то није пикакво знање кад се отпочну бројатп прозори и клупе у учионици, одељења у школској згради и суседи око школе. Излазак у ноље, у околину, иосматрање и право нознанање околине, ретко је ' у којој школи чињено. Са познавањем карте етојп доста лоше, изузимајући само пеколнко школа. (3. Сриска Ивторија. Понегде је овај предмет нредаван веома опширно, а у већини школа непотнуно и невешто. Слабо се који наставник послужио и картом при иредавању. -)а сам заназио два узрока недовољном успеху из историје: опширан програм и песпремност наставника. Сви се бољи наставвици жале да је нрограм сувише опширан, и да су силом стигли да нређу све што се тражи, а неки нису ни довршили предмет. Пошто су наставцици веома неједнакп но спреми, требало би и ради једноликости у иослу именоватн изворе у којима ће наћи нотребан материјал за предавање. 7. Познавапе Приуоде. Овај је нредмет у опште доста добро обрађен. Овоме је припомогло: краћи ирограм, изузимајћи II раз.; учебници; што нма новише ваљаннх књига којима се наставници могу користити у предавању и шрајберове слике. У неким је школама рад за сваку хвалу; ботаника и минералогија предаване су очигледно, па деца врло добро распознају и лепо онисују својим речима сваку биљку и минерал. Иознавању и нези човечјег тела пије у свима школама ноклоњена довољна нажња, што је но мом мишљењу крупна погрешка. 8. Геомегријски Облици. Овај је нредмет иредаван с доста слабим успехом само у једној школи, и то први пут ове године. 9. Истојрија Оашта. Слаб је успех ностигнут и у овом предмету. Неспремност иаставника тојепрви узрок неиовољном усиеху, а у продужној школи још и опширан нрограм. 10. Пољска Привреда. Предавање овога нредмета у затвореној соби, као што је ове године чињено, тешко да ће донети какве користи. Говорити о врстама земље, казивати како треба неговати ноједине биљке и сређивати разне пољске радове, а не показивати све то где треба (на ливади, на њиви, у