Prosvetni glasnik

ШПЕШТЛ.ЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРПИКЛ О ОСНОВНИМ ШКОЈЛМА

шуми, у винограду), то значи по мом мишљењу '^рошити време узалуд. Даље, требадо би програм догонити ирема околини у којој је гакола; где нема винограда ни услова за њих, ту и не говорити о виноДеЉу; где који усев не може нанредовати, ту само у кратко проговорити о њему. Разуме се да би ово била дужност наставникова. 11. Певање. И световно и црквено иевање нредаје се у опште доста добро. У неким је варошким школама место невања така дрека, да заглуну уши, а деци набрекну вратне жиле. Само у једној сеоској школи деца не умедоше нигата певати. У женским школама, са свим појмљиво, певање је далеко лепше него у мушким. 12. Леио иисапе. У писању је постигиут знатан напредак. У неким школама деца имају лепши рукопис од свога наставника. Нема сумње да су овоме знатно нрииомогли нови прописн. Само код лоших учитеља нема довољпо поступности у писању. На нисање циФара не обраћа се никаква пажња; изузимајући свега две школе, циФре се нигау тако ружно, да их је нонекад тешко разазнати. 13. Цртање. Готово никакав успех није ностигнут у цртању. Изгледа да наставници ношто ни сами не умеју цртати, и не обраћају никакву нажњу на овај рад. Већина их, чини ми се, и не појими корисност цртања. Само сам у две школе у IV раз. наишао на крло лепо цртање карте Србије. 14. Гимнаетика. Пошто ниједна гакола није нмала гимнастичких снрава ни ђулади. у многим је гаколама сав рад сведен на војничко вежбање. У две сам школе наишао на толико нрегоњење у војничком вежбању, да човек не види пред собом \ читеља и ђаке, децу, већ регруте — војнике са својим каиларем. Овакав рад не само гато није од користи, већ је јога и за осуду. 15. Жснски рад. У свима женским гаколама нредаван женски рад по нрограму. Успех је, у колико се ја разумем у нословима ове врсте, на потпуно задовољство. II 0 спрели настанника. У основним гаколама ћунријског округа ради III настаиника и 20 наставница. .Тедна

6 з 5

пзмеђу ових наставница нредаје само женски рад у V раз. параћинске школе. По спреми наставници се могу ноделити у четири групе. У прву групу долазе они наставници, који су из школе изнеди довољно и теоријског и нрактичког знања. То су ђаци учитељске гаколе. У другу групу долазе они који су вигае сами радили на своме образовању и вежбали се да и у практичном раду иду с временом. Њих је врло мало, али, морам признати, ионеки од њих надмагаа и оне из нрве групе. У трећу групу долазе млади -наставници, који су, из буди којих разлога, не довргаивши школу, нримили се учител>ства. Онн су већином нуни воље за рад, али са недовољно снреме и певештине у раду нису могли далеко дотерати. У ову се груну могу уврстити и они наставници, који и но сиреми и по раду долазе у ону средину, која се на разне начние с мешовитим оценама провлачи из године у годииу. Срећом је њихов број доста смањен. Најзад, у четврту групу долазе онн, који ни научном снремом ни радом у школи, ни уколико не одговарају своме позиву. То су незналнце и нерадници, коров, који треба што пре почунати. Хвала Богу, њих је свега 2 — 3 у овом округу. У посебном делу свога извештаја ја сам се старао да са што мање речи верно иредставим рад и ових по невољи учитеља. На васнитну страну у гаколи као да се је до сада врло мало пажње обраћало. Изненадила ме је она неуредност и распугатеност у мушким варошким школама. Нема сумње да су родитељи на првом месту иозвани да воде озбиљна рачуна о својој деци и да су они криви за рђаво васпитање свога нодмлатка, али се ни наставници никако не могу ослободити одговорности за владање својих ученика и ван школе. С мало више труда и добре воље могло би се и на овом пољу много више урадити. Држава је са своје стране у носледње време доста учинида за побољшање учитељског Естања. Па баш и с овог гледишта од њих се може тражити да све своје знање и време уложе на образовање и васнитање поверене им младежи. Само ће тако моћи одговорити својој дужности и одужити се држави и народу за оне жртве које се чине у 80*