Prosvetni glasnik

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

637

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по Ј*.. јЗ. (Нас 3. Проналпзак Еомиаса. Стари народи пловили су готово само иоред обале. Они нису имали никаква иутоказача кроз велику морску пустињу. Њнхови једини путоказачи били су сунце и звезде, али они се њима нису могли служити кад је облачно или кад је помрачење. Ником ни на ум није падало да један комадић црнога гвожђа боље на небу може разумети, него и сам човек, и да се таком путоказачу на најудаљенијим путовима у неизмерном океану сигурно поверити можемо. Тек у средњем веку, око године 1300. учињено је једно откриће, и један Неапољац Жијо Фла®ио, пронашао је снагу магнетске игле. То је једна челична игла, коЈа је омагнетисана и слободно се окреће на једној тачци ослонца. Она једним својим крајем иоказује на северну половину земљине кугле и то свакад на север, а други крај увек је окренут на југ. Кад се она метне у једиу кутијцу за показивање ветрова, онда се у свако време зна у ком се нравцу плови, било да је дан, било ноћ, било ведро било облачно. Тако направљена кутијца назива се компас. Чим је компас нронађен, велики океан иосгао је отворен свет за свакога. Евроиљани пронађоше пут за Источну Инђију, нренловише новољно на занадну куглу зсмље, и нађоше цео нови део земље. 4. Цроналазак барута. Као год штојекомпас у трговини, тако је проналазак барута у ратовима, учинио огромну иромену у стању и сили народа. У Кинеза је барут један стари нроналазак, јер су они за њега знали пре 1600 година. Мисли се да је од њих пренет Арабља-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ јР РУВЕ -у) аак) нима, који су но Индији трговали, а ови су га цренели у Екропу. Најпре су баруг употребили Араии кад су Шпанију освојили године 711. У дванаесгом веку употребљавана је ватра и нека врста барута за разбијање камена код Рамелзберга код Гослара. Син Хенриха Дава у години 1200 растурио је на овај начин са барутом зидове једнога замка. Али употреба барута у рату почета је доцније. Протекло је прилично времена док се дошло на мисао, да се барут метне у какву прангију, и да ирипаљен тера ђуле у даљину. Обично се сматра да је проналазач барута један Францишкански калуђер из Фрајбурга, по имену Бертолд Шварг/,. Он је живео око године 1350. Сувише је волео Кемију, и радо се занимао растапањем метала, сигурно у намери да научи нравити злато. Један пут случајно натрпа он у једну ступу шалитру, сумпор и угљен, а озго мету један камен. Кад је наложио у близини ватру, ускочи некако једна варница унутра. Материја се запали и камен, који је озго лежао, баци са ужасном снагом у висину. Уплашено стаде вештак ту и чуђ.иие се овом чудноватом догађају. Он онет понови свој покушај и увев ее показа један исти ресултат. Он обзнани свој нронплазак и даље показа како је он од велике користи у рату за ругаење зидова, мостова и других тврђава. Носле тога нрављене су справе налик на ступу, које су иазвате мерзери. На уста те снраве пасне се барут, а озго се метпе камен. Остраг је оиет била пробугаена рупица на коју се припаљивао барут. Јога и сад пуца се нз широких мерзера. По том су иочели