Prosvetni glasnik

(13 8 клрлкткрнк сликк

место мерзера правити топове, и у њих су најпре метади камење, а по том ^улад знатне тежиие. Године 1378. саливена су у Аугзбургу три топа који су највећа ђулад од 127 Фуната, средња од 70 ®уната, најмања од 50 оуната, хиљаду корака д;1Л .ине терали. Али оваки топовн били су тешки за нреношење. Ва то су почели правнти све мање, тако да су се њима Могли и у ноЉу и при одбрани утврђених места служитн. Доцније су се лили топови тако мали, да је један човек могао да их носи и да њима. по вољи управља. Ови ТоновИ прииаљиванИ су са Фнтиљем наједној рупи. У Аугзбургу и Нирнбегу правЉени су најбољи топови дуго време, и све су се внше умножавалк. После тога видело се, да је врло незгодно, да се топови фи тиљем припаљују. С тога је ирављен ороз на коме се намести кремен и један челичан точак, који се окрене и ватру из кремена истера. Овај проналазак учињен је у Нирнбергу године 1517. Али по што је точак био незгодан и за преношење тежак, пронашли су Французи пушку, која се још употребљава. Да би ово ново оружје у исто време могло послужити као копље намештено је са стране од уста пушке друго оруђе, које се по вароши Бајони у Француској, где је најпре израђено, прозвало бајонет. У садашње време људи се више не служе кремепом већ добијају варнице много лакше и сигурније помоћу капсле. У ночетку су се нове ратне справе мало употребљавале у пољу, јер су оне сматрапе за подмукло оружје, којим се један поштен ратник иеће служити. Нарочито су ритери мрзили на тај „паклени проналазак," како су га они називали. Сад је њихова снага, њихово оружје и оклон пропало пред овим внтреним оружјем. Битке ,су сад вођене- са мање огорчености, јер сад је победа зависила од вештине вођа п брзине у покретању целе војне масе, а

ИЗ 011ШТЕ ИСТОРИЈЕ не од јачине појединих ратника. Рат је иосТЛо веа(тина^ а вођење рата наука. 5. Проналавак сатопа. Проиалазак сатова такође долази у средњп век, мадајетек уновије време усавршен. Само по положају сунца знало се, и разликовало се које је од прилике доба даиа, а по разним сенкама, које је сунце својим иоложајем нроизводило на земљи удешавани су сунчани сатови. Али сунчани сатови могли су послужити само дању и то кад је ведро, а за ноћ иије имдло мерила. Да би се време у сваком тренутку обележити и разликовати могло, за то је требала каква машина, која се равномерно нанред креће, и која нри овом нокретању видљив или чујан знак даје, колико је времена прошло. Тако стари народи, као на пр. Еинези, врло рано ночегае правити водене сатове. Еинези су се за то служили једним округлим судом, који је оздо имао малу округлу рупу. Тај суд метне се ира зан у други суд напуњен водои. Еаво је сад вода из доњег суда у горњи нролазила лагано, она је тиме показивала колико је времена прошло. У Заиадној Азији Вавилонци су пронашли водени сахат. Од њих су га примили Грци у Малој Азији за време великог освајача Кира. Гимљани су добили први водени сахат 160 године пре Христа. Јулије Цезар донео је са собом један сахат у Гим. У години 390 послао Теодорик, краљ Источних Гота, један водени сахат на поклон бургундском краљу, који је показивао кретања сунца и месеца. Ту је морао бити у суд намештен точак, који су покретале водене капље, које су озго иадале. Такав је од нрилике био и сахат, који је арапски Кали® Харун АлГашид послао на поклон Карлу Великом око године 809. Овај сахат био је направљен од метала, са једном сказаљком снабдевен и тако удешен, да је на крају