Prosvetni glasnik

646

ИСТОРИЈА СРПСКИХ

опет из својих средстапа није издржавао. Знамо да је око 1778—9 године и Доситнје, као прецептор Видакових синоваца провео 10 месеци у Карловцима, а знамо и то, да у „прикључегшјама" његовима о тамошњој вишој шкоди пема спомена, те тако је по свој прилици и није бидо. Кад смо већ код Видака, сноменућемо и његов рад за школе у темишварској диједези. У знатнијим месгима у Банату бидо је срнских шкода већ одавна, но да ди .је Видак као владика Темишварски до 1769 год. за шкоде што радио, не знамо. Факт је, да се на сабору од 1769 године на издржавање кдиричких шкода ставља у предрачун и фонд епархије темишварске, што је у то време износио 22.000 Фор. 1 ) Ко је тај фопд установио, да ди Видак или -који од предшаствепика његових, не знамо, гго наидазимо на један акт од 1774. годипе у коме царица Марија Терезија позива преко Фелдмаршадлајтенанта Матезна вдадику Видака да положи рачун о новцу што га је на школе од 1759 до 17(>8 годипе од народа подигао у своти од 18.788 Фор. или ако није кадар доказати, да је ту своту уиотребио на издржавање шкода, да је пакнади. 2 ) Газуме ди се ту онај фонд што је на сабору од 17(39. године узет у ирорачун, или је то Видак посебпо од народа на шкоде куиио гге знамо, а не докучисмо пи то, да ди је Видак подожио рачуи, да је тај повац па издржавање шкода употребио, или га је накнадио. Ио питање је коме, јер тај повац није унесеп у Карловачки фонд , анезнамо, да је у темигаварској дијецези ностојао школски фонд . Видак је као вдадика темишварски на сабору од 1769. жестоко нападан и окривљивап, е је народ немидице глобио ; колико је ту бидо истине, није наше да испитујемо. Напомепућемо ииак, да му се пребацивадо, какоје свештенство у његовој дијецези запуштено, а народ занемарен. По свој прилици, Видак је тим поводом, вратив се у своју дијецезу, бољеприонуо око уређења српских и влашких школа, а у том посду га је помагао његов некадашњи питомац Тодор Јанксвић од Миријева, који му сад беше секретар. Од 1769 године опажа се свакако у Банату већи по') Витковић, Спомеиици III. стр. 2 НеЦеП, бз! Уо1к88сћи1е I. стр. 80.

крет за пгкоде те влада већ 1770. именује сипдикуса срнског магистрата у Темишвару Данила Лазаринија, дпректором банатских шкода, и то нробе ради на две годипе. Ово бејаше Роман, те је био израдио и неку читанчицу за школе на вдашком језпку. Можда он није одговорио ономе шго се очекивадо од њега, те је 1773. године иостао директор баггатских школа Тодор Јанковпћ , који се својски датио да се школе, у Банату подижу и доведу у добар ред ; а да је Јанковић, био човек епергичан ноказује ггам и то, што су придиком онште реорганизације школеке године 1777. у Банату тривијадне школе свуда уведене биле, те се та покрајина стављала за угдед свим остадим покрајинама. Од остадих владика, споменути нам је још и б^.чког владику Васариона Павловића, који је у Варадинском шанцу издржавао од 1740 године духовну колегију, а по свој придици је настојао, да се и по парохијама ггодижу осповне шкода. И његов насљедник Мојсије Путник издржавао је у Иовом Саду вишу школу. 0 вршачким владикама немамо из тог времена никаквпх података. У ИакрачкоЈ дијецези је било слабо народпих шкода ; но инак смо нашди, да се и у тој дијецези за време митрополита Ненадовића покушало доћи до епархијског школског Фопда. Ми имађасмо у рукама једно ггисмо владике Мапасија Живковића, који се 1770. год. тужи митроподиту Ђорђевићу, на свог предшаственпка Радивојевића, који је иремештен у Будим, како је из шкодског Фонда. те дијецезе одпео неких 5.000 Фор. Живковић моди митрополита, нека упутп Радивојевића, да ту своту Фонду вратп. Писмо то, и одговор Ђорђевићев, у коме оп Живковића умирује, да се мане свог брата у Христу, находе се у архиви Пакрачке дијецезе. У остадом тај истд вдадика Арсеиије Радивојевић, закинуо је и кардовачки. школски фонд , јер му је царским декретом од 12. Јуда 1776. год. избрисан зајам тог Фоида у износу од 7.000 Фор. И у горњокарловачкој дијецези налазнмо трагова. да су владике од народа купиде годишње ггридоге на издржавање шкода на месту своје резиделције. Мождаје и то било зарад оснивања школског епархијског Фонда? То ће се објаснити тек онда, кад се изнесу