Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

653

рименталних наука. Еад се на овој основи Психологија изучава, онда она утиче као једно васнитно средство, које има своју засебну вредност, сем тога, што се тиме у исто време велика количина пашег духовног сазнавања ироширује и квалитативно поправља. Неке од највећих проблема, које човекову пажњу могу занимати, имају свој основ у самом бићу и суштини човековој, па је с тога и научна обрада духа чисто снречавана необјективним решавањем многих питања која задиру у човечије биће, као што је оно о апсолутности, о урођеним идејама, о моралности и т. д. Ако при обрађивању и решавању тако суптилних нитања не влада потпуна непартајичност, онда теорија о духу може све помрачити што у свој опсег узме. Логика се обично везује са науком о духу, цремда она има свој засебан и независан положај. Логика у ширем емислу, који јој се данас даје , врло је згодан и подесан пратилац у изучавању паучног курса, као што смо га ми изнели. Она скреће нажњу на оне тачке у свакој науци, које важо као метода или право образовање, а које васнитач често превиди или ианемари, обраћајући главну пажњу на саму материју али поуку, коју ова или она наука даје. Па и у самој Математици иотреб.ш је известан логички коментар, који је тако исто корисан у индуктивним и класиФикационим наукама. Скица, коју смо овде изнели обухвата област теоријских наука или наука, којима се сазнанање гаири, у којима се даје најпотпунији и најеистемскији преглед свију царства ириродних појава. Оне предетављају научну методу и њен дух у највећем савршеисгву, и дају највећу суму тачних поука. Што научна култура може вргаити, то она врши на овде ноказати начин. А врхунац те културе јесте она оданост за испитивање и изналажење истрна, а то је

опет ресултат тачног познавања свију ередстава и путова модерних испитивања, у колико то човекова нееавршеност дозвољава. Како нега ове кардиналне добродетељи показује свој утицај и на свима остадим областима, то није нужно овде објашњавати. Сама наклоност и љубав према истинитости мало користи, ако човек не познаје методу и средства, помоћу којих се може лажно од истииитога разликовати. Људи, који су у томе погледу добро упућени и извзџбани, ретко се кад препиру о сгварним Фактима ; ретко надају у разјарене препирке о томе шта јесте или шта није. Препирке научно образованих личности обично су концентрисане и сведене на неколико најважнијих тачака онога предмета, који се претреса. Операција анализовања, која кроз све науке иде, стоји у највећој нротивности ирема незгранном и неумеганом ноступању необразованог духа, који увек радије посматра све ствари онако ђутуре, без икаква реда. Државни уетав обухвата велику количину одредаба, које научно образован политичар узима појединце у обзир, па износи посебице оно, што се односи на нашу еигурност и благостање ; оно, што је гакодљиво-и што треба поправитп, и на послетку оно, што је неутрално. Међу тим, човек од обичне образованости узео би еве то као једну недељиву масу, па би тако о њој и говорио. Односе науке према лепим вештинама треба тачно разумети. Пре евега, шука се цротиви прекомерном удаљавању од истине, и с тога је она једно средство за прочишћавање вештачких творевина. Ово је један велики негативни резултат науке ; јер је без сваке оумње, да је вегатина склона да се од истинитоети удала, како би се на тај иачин идеалности и неограниченим захтевима могла са свим слободно одатп. Т ј сад долази наука, иа нам открива и паказује