Prosvetni glasnik

654

О БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ

нова Факта, нове законо, нове назоре, који су више или мање у стању, да нашим осећањима улију интерес, те на тај начин то постане материја за вештакове творевине. Астрономским испитивањем постали су многи нови и пшри погледи о небеским телима, који су у сгању да и осећање најузвишенијега хране и задовољавају. Физичким проналасцима обучене су земаљске снаге у нове и чудновате Форме, а резултат .је од тога с је ане сгране обоглћавање саме појезије, а с друге опет то , што еама та наука нојетском ностаје. Но, на другој страни не може се прећутати још нешто треће, а то је, да се наука и вештина крећу у слсвим различним, од честиТантагонистичким нротивним путовима, тендендија анализовања стоји на супрот конкретном правду појезије. Анстрактни, необични и технички изрази, у

којима је наука исказана, прот.чве се вештачком укусу. Ограничавањем појетеке идеалности строгостима научних истина, умањава се наше уживање у вештачким творевинана. Еад ове три тачке једну с другом сравнимо, онда долазимо до закључка, да и вештак треба да има извесну меру научног образ Јвања, као припрему за своју вегатину, и ако се од њега не може тражити, да позна бага све идеје и научи облике, који еу еа свим удаљени од естетичке културе. Два духа , који су били обдарени са најплодоноснијом уобразиљом у овоме столећу — Тома Чалмере и Тома Карлиле — били су у својој младости добри математичари ; а јога би се и вигае могао користити вегатак иадуктивним и класиФикационим наукама, и. науком о духу. (Настапиће с'в)

0 БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ (Наставак)

Протоилазма. Ова се налази у свакој ћелији како биљној тако и лшнотињској као неопходно потребна за живот саме ћелије иа и целе биљке. Јер све ћелије , које немају иротоплазме, сматрају се као мртве, но што оне тада нису у стању, да се н даље развијају или да живе. У свакој такој ћелији сви су животни продеси ирестали и оне још једино могу користити биљци својом чврстоћом, нривлачењем и снровођењем воде; а неке још и као обранбени омотач од спољних утвцаја. Доцније ћемо видети, да је још и развиће сваке ћелије условљено протонлазмом, онако исто, као што смо то видели, да је она нотребна и за обра?.онан>е ћелијчне мембране. Протоплазма се састоји из беланчевинасте супстанције т, ј. из хемнјског једињења, које се понаша као обична беланчевина у јајету кокошнњем или као казеин млека или

као згрушана супстанција у крви и т. д. Она је дакле хемијско једињење, које је саегављево из ових основица : угљеника, воденика, кисеоника, азота и сумпора. Нотоме је најеложенија од свију органских једињења и из ње распадањек ностају многи угљепи хидрати. Онет за то она није идентична са обичном беланчевином, јер покрај горњих састојака садржн увек већу или мању количину водеЈ, која ако се у њој сведе на минимум, она губи своје животне сиособности онако исто, као и кад се она у њој јако увећа. Вода је дакле за структуру живе иротоплазме онако исто важна, као што је на ирнмер она крпстална. вода важна за структуру врло многих кристала. Поред воде налазе се у протонлазми зрнца мања или већа, од којих и добија изглед зрнаст и мање или внше мутан. Ова су зрнца већином мале масне капљице. Сем овога она садржи често још и другпх састојака, како