Prosvetni glasnik

0 Б И Љ Н О

Ј Ћ Е Л И Ј И

657

кроз протоплазму. кад у неких нижих алга. или у обдику јајасгом, кугдастом, елиптичном и т. д. али се свагда јасно распозеају. Код ћедија пеких биљака број је ових хлороФИдских зрнаца врло мали. кад што је сведен само на једно једино, које је тада доста велико. Обично их у једној ћедијн има иовише и деже или у близини ћедијчног дувара, као и ћелијчно зрно, или у њеном центру, или су најзад расути ио свој нротоплазми. Као што је ћедијчно зрно, тако су исто и о.;а свагда уваљена у протоилазми, нигда се не надазе ван ове, н. пр. у вакуолама и т. д. и увек су са свију страна њоме омотана. ХдороФилска зрнда састоје се из неке супстанције, која је тако ,е протоплазми врдо слична а може бити с њом и идентична. По Сакс-у постаје и нова супстанција издвајање« из протоплазме, те се и хлороФидска зрнца сматрају као састојци протопдазме. И оаа нису тврда већ мекане конзистенције, и нротопдазма, што их саставља, обојена је лепом зелером бојом. Ако се зедени биљни дедови као лишће уметну у стакло са јаким адкоходом, изгубиће они своју зелену боју, а напротив ће се алкохол њоме обојадисати. Учинимо лп ово исто са једном ћедијом, која је пуна хлороФилских зрнаца, то ће исто бити и с њом ; т. ј. и она ће ностати безбојна, али неће ништа од своје првобитне ведичине и облика изгубити. Зеак дакле да је зедена боја незнатан део хлорофилских зрнаца, а да је права супстанција њихова нека безбојна маса, која је са свим иди еамо од части са бојом прожмана и у свему слична са беланчевином, те се онн и сматрају као делови протонлазме. Међу тВм ово иишта не смета, да се и хдороФилска зрнца у нротоплазми могу понашати у гдекојим односима као индивидуални организми, т. ј да и она могу да расту и да свој облик промене према околностима. Тако она су с почетка мала. доцније постају већа, и најзад се дељењем у две ноловине множе 0 овоме се можемо уверити у лишћу Моозе, у ћелијама Сћагасееп ц у РгоШаШшп-и напуата. Број хдороФилских зрнаца овим дељењем умножава се отлрилике проиорционално иовршином растењу ћелијчне мембране. Код већине биљака у унутрашњости ових хлороФидских зрнаца постају скробна зрнца.

С ночетка се виде само као мале тачкице, но са старошћу зрнаца и она се^увећавају. Налазе ли се њих више у једном зрнцу као обично, то ће ова екробна зрнца својим укупним увећавањем иснунити најзад цеду масу хдороФидских зрнаца, и од оне љихове обојене протоплазме заостаће око њих само још једна танка иревлака. Где што се у њима ствара и хиноклорин — уљна зрнца (но Рип§8ћеш-у). Како скробна тако и ова уљна зрнца, иису стадни састоЈци хлорофилских зрнаца већ зависи како њихово стварање тако и нестајање парочито од светлости, па онда од температуре и др. утицаја; као што је и иостајање самих хлороФилских зрнаца везано на ове услове. У извесно доба биљног живота хлороФИЛска се зрнца раетворе, не стапе их а нарочито се ово догађа код нашег дрвећа у јесен. 5 г след овога опет и дишће промењује своју боју и ириирема се за опадање. Тако исто и скробна зрнца претварају се у неку вечну сунстанцију, понрате се к стаблу, да се у њему на извесним местима наслажу као чврста скробна зрнца. Место нређе зелених налазе се ио том жута зрнца и ћедије се многе иснуне неким црвенкастим соком. Разне боје које у јесен виђамо на дишћу пре његовог опадања, јесу резултати ових и других иромена. Скроона зрнца. Сви до сад побројани састојци нису никако чврста тела, већ су више или мање така теда, која личе на течност. Поред њкх падазе се у ћелији и скробна зрнца, као чврста или једра тела и која су у опште јако распросграњена по биљпим оргаиима. Ова се скробна зрнца налазе обично наслагана у одрасдим ћелијама. Она представљају резервну храну, но која се као сувишна V биљци не употребљава одмах за њено растење, већ се тек доцније употреби или троши за образовање нових њених делова. По овоме дакле и нека ћелија, испуњена овим скробним зрнцима, сматра се као резервоар, а она у њој скробна зрнца као резервна супстанцпја. Она се образује из протоплазме. Супстаиција им се дакле налази у протоплазми растворена н из ње ностају најпре нека сићушна и кугласта облика зрнца. Ова расту даље услед уметања или интусусцепције тако, 8.4