Prosvetni glasnik

656

О Б И Љ Н О Ј

И Е Л И Ј И

дељењу гљива н миксомицета (РЦге е! Мухошусе1ае). Пре док не почну да образују сиоре. састоје се ови организми из годе протоплазме, Избију по кад што у великом броју на површину из хранеће подлоге и потоме се као тако звана пласмодија но неколико сахати налазе у особитом кретању. Ћелијчно зрно. Ћелијчно зрно свагда је уваљено у протоплазми и обично се налази уза сам дувар ћелијце. Но иравилу налази се у скакој ћелији и сматра се као њен основни део. И како протоилазма , тако исто и оно својим присуством тврди, да су ћелије ашве. У свакој са свим младој ћелији налази се ћелично зрно доста велико, с чега се узима да је оно од врло велике важности за младе ћелије. У доцнијем растењу ћелије и оно наиредује ал' врло споро, да у напредовању спрам оног ћелије много изостаје. Његово дакле растење ни.је пропорционално оном саме ћелије, с тога је у одраслим ћелијама његова маса сразмерно мања. Оно је у стању н своје место у ћелији да промени, тако док је њену средину, и у овом положају одрасава се многим протонлазматичнш«: наставцима, који полазе са ћелијчног дувара и за њега се везују. У обичпим ћелијама код виших биљака налазн се по једно зрно, а на против у оним њиховим дугуљастим и цевастим ћелијама, у млечним судовима и ликиним ћелијама има их више. Исто тако и код оних пространих или врло дугачких ћелија у алга и гљива има их по два или више, а кад што се стотинама и хиљадама налазе у једној ћелији, и тада су обично ситна и тешко се јмогу спазити. Ћелијчно зрно сматра се још као особити индивидуализовани део протоплазмеиможе га у протоплазми кад што (при дељењу ћелије) и нестати, да се доцније из ње опет образује. Разликује се од нротоилазме не само хемијски но и физички , ал' је увек од ње јасно одвојено, и лако га је познати по њиховој гушћој маси, као и по облику кугластом или јајастом и доцнчје изгледа фино зрнастог, као да је из многих кончића састављено и у њему се тада примећава још неки чвршћи део, који је познат под именом зрнцета.-Ових зрнаца може кад што бити и више од једног н. пр. два ит.д.

У најновије доба тврди се, да се ћелијчно зрно састоји из две сунстапције. Прва је и главна маса бел.чнчевинаста супстанцаја с доста воде, која се битно не разликује од околпе протоплазме. Друга се састоји из две супстанције, које се одликују неком количином ФоСФора, нарочито онда кад се ћелијчно зрно прн дељењу ћедија приирема за дељење. Ове две супстанције најзгодније се могу разликовати назнвнма зрнаста илазма и нуклеин *) Иоследња је карактеристична тиме, што се много брже и јаче обоји од каке бојне магерије но зрнастм плазма. Пре где се у ћелијама није могло никако зрно да изнађе, сад се по овој особини нуклеина могу у њима открити не само по једно, већ кад што н више њих. Најзад ћелијчно зрно није једро или солидно тело , већ је пластичпо као и сама протоплазма, о чему се можемо увернти код оних ћелија, код којих се протоплазма налази у кретању. Припазимо лн на оваку ћелију, увидићемо да се ћелијчно зрно услед кретања протоплазме, потискивања тамо амо и прнтискивања разно промењује. Саоредни састојци у унутрашњости Лелије. Док су протонлазма, ћелијчно зрно и ћелијчан сок прави пли главни сасгојци сваке ћелије и који су за живот ћелије преко потребни; дотле под споредним састојцима разумемо све оне друге супстанције у ћелијчној упутрашњости, које су по већој части чврсте грађе и које се налазе само при извесним ћедијама ради појединих животних процеса Од ових супстанција на прво место долазе хлороФилска и скробна зрнца, а на друго протеинска теда, инудин и кристали. ХлороФндска зрнца. Надазе се у свима или само појединим ћедијама оних биљнпх дедова, који су зелени. Ђедија са овим хлороФилским зрнцима има код свију биљних група сем код гљива, код којих одиста и нема ни једног представника са зеленом бојом. Зедена боја -хдороФил надази се највећма у обдику округдих зрнаца одкуда јој и име. Но кад што се она надази и у другим обдицима на прилику пантљике, које се провлаче Ј ) види страпу 101 поменуте саксове оизиологије