Prosvetni glasnik

НЕК0.1ИК0 РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРАМЛТИЦИ ИНДО-ЈвВРОПСКПХ ЈЕЗИКА

као што је испптивање законодавства и уопште законознанство (наука о закопима) могућио с испитивањем само опих народа, у којих има писаних закона: исто је тако, на нридпку, паука о падежнпм и личним окрајцима (наставцима) као део граматике, могућна, ако разматра само оне језике, који заиста имају иадежне и личне наставке. Одавде се види сва неумесност оних оиштпх, априористанских иди тако званих „ философских граматика", у којима, на прилику, има места само за четири падежа, и то баш ни мање ни више, тј., само за „^ег&П", ,\уе88-Ш1", „\гет-Га11" и ■теп-Ш1 в („именитељни", „родитељни", „датељни" и „винитељни - '-'), не гледећи на то, што у многим језицима нема баш никаквог Ш1-а (падежа), а у другима има и по неколико десетина. По мишљењу, доста раширеном, глотологија се (лингвистика) пли наука о језику меша с филологијом. Да би се уклонила ова нетачност у погледу на нашу науку, допустићу себи да кажем иеколико речи о узајмичном односу науке о језику ирема фплологији. Овде мислим да одмах треба напоменути ово: говорећи о односима појединих наука, можемо имати на уму само оне поједине науке, којих заиста има које су , тј., вежбања људског ума над сумом једноврсних, тесно међу собом везапих и с колена на колено предаваних Факата п појмова. Како би науке требало „делити по њиховој идеји" — нас се баш не мало ни тиче. Човек може, зажмуривши очима, кројити красне спстеме, расноређујући науке на дивизије, на чијим сезаставама диче: „Бог", „природа", „човек", — за тим на пукове, којима за основицу служе разне логичке категорије : простор , време^ количина, каквоћа итд., али све то оиет неће изменпти свеза, које стоје међу наукама. Тако сад, филологија класичка значи: испитивање духовног живота обају такозваних „класичких" народа — грчког п римског, у свима његовим појавама. Псто је тако ђерманска филологија према ђерманским народима, словенска опет ирема народима словенским нтд. Мишљење да може бити Филологија само културних народа — права је научна предра'). Овај се израз — „наставак" —мислим не може тачпо употребити за данашње стање наших језика. Прев.

суда, основана па научном аристократизму, ио коме само „племепити" имају право на пажњу науке. Истппа је да су се у ствари развпјале и цветале до данас само Филологије народа, тако званих „истор&ских" или „културних." Али се у најновије време појавила тежња, у осталом заједннчка свима наукама, не задовољавити се само аристократима, но обраћати пажњу на све људе без изузетка. Ео изучава „варваре" или „првобитне народе" у свима односима, језика, књижевпости (унраво нар. умо- * творина или праве, по руском, словесности), веровања, обичаја, културе птд , тај је тако исто филолог , па и ако се п не нелича тим именом. Тако је, дакле, оишта Филологија, аоидеји, испптивање духовног живота свих народа без изузетка Само се собом разуме да се још није нашао човек, који би — говорећи философски — могао собом „остваритп", ма и само приблпжно, идеју сличне опште Фплологије. Задатак: испитивати све гране духовног живота ма и само једног народа, или барем — барем — једне групе народа тако је огроман, да би га доста било за цео живот једнога лица. С тога ето ми и знамо о Филолозима класичким, који се занимају изучавањем духовног живота Римљана п Грка, за тим о Филолозима ђерманским, словенским, индиским, арапским итд., али о Филолозима, макар само „нндојевронским" некако до данас нисмо ништа чули, и, по свој прилици, никада нећемо ни чути. Истпна је да тако исто ни један човек није био, нити ће бити у стању собом да „оствари" идеју опште науке о језику, као научног знања свих језика и познансгва са свима резултатима нојединих иснитивања по свима до сада познатим групама језика. Али, задржавајући се само на једној страни појаве духовпог живота, тј., на језику, човек може много више раширптп област својих испитивања и успешно се зааимати не само једном граном језика, као напр,, језика „индо-јевропских", но чак и неколиким таквим гранама , и за тим, на основу аналогних пресуда о заједничким особинама свију језика, развпти усеби приближно веран појам о језику људском у опште. Тако бисмо однос Филологије нрема лингвистици могли исказати овим начином: за Филолога су центар, око кога се групују сва 10