Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

певањем пред вратима имућних грађана зарађивати хдебац. Еад су родитељи чули о невољи свога сина, нослаше га друге године у Ајзенах у тнколу. У овој вароши имади су они сродника н надади су се да ће њихов Жартнн наћн овде нотноре. Но ови сродници биди су и сами еиромашни и нису му могди ни у чему ломоћи. Тако је млади Дутер морао но некад гладан у кревет лећи. Али једнога дана, кад је он пред вратима једног честитог грађанина, но имену Еонрада Кота, певао, изађе домаћица истога на праг поклони му се и позва га унутра. Ова честита жена још одавно је обратила нажњу у цркви на јасан и умилан глас Дутеров и сад се смилова на сиромаха. Она га узе у своју кућу и тако дође младић у једну иородицу, која окрепи опет његов притиснути дух и развесели његову душу. До осамнаесте године остао је Лутер у Ајзенаху, а сад је горео од жеље да иде на неки университет, на један богат извор знања, да тамо своју жеђ угаси. Његов отац посла га (1501) у славни Ер®урт и желео је да он учи правничке науке. Он је мисдио да ће добра способност његовог сина учинити да брзо иостане какав већи чиновник. Са највећом вољом отпоче Л.утер учити философију и ни јодан минут није пропустио узалуд. Свако јутро почињао је свој посао са свесрдном молитвом, по том је ишао у цркву, да се моли Богу да благослови његов рад. Његова је изрека била: „Ко се ирилежно моли Ђогу тај иолов-ину учи." Он је радо питао своје учитеље и са поштовањем разговарао се е њима о томе, што му ее учинило важно или што му није било јасно. Еад је имао времена најрадије је ишао у университетску библиотеку. Једнога дана (он је већ две године на университету у Ерфурту и имаи је 20 година) дође му у руке једна књига, која му је дотле са свим

ненозната била, — једна латинска Библија. Б.а његово велико чудо нађе он у њој много више ствари него што се сваки дан у цркви из евангелија и апостола народу читало. На ирвој страни, коју је отворио, нађе он историју о Хани и младом Самуилу. Он то нрочита и био је и сувише радостан. Дете, које његови родитељи за цео живот посвећују Богу, похвадна песма Хани, 'у којој се пева, како Јехова (Бог) подиже понижене и меће их заједно са кнежевима; красно развиће младога Самуида — све то читао је смирени ђак са највећом вољом и врати се кући са жељом: 0, нека ми Бог дарује још један пут једну такву књигу! На скоро поврати се он опет у библиотеку п нађе ону исту књигу, коју је е највећом раодшћу читао. У истој години доби млади Дутер прво академско достојанство, он постаде бакалореус. 1 ) Да би добро положио испит, учио је тако много да је се тешко разболео. Један стари свештеннк посети болесника и охрабри његов дух снажном утехом. „Будите куражни" рече старац — „мој драги бакалореуее, ви нећете од те бодести умрети. Бог ће дати да ви иостанете један велики човек, који ће многе утепшти." Лутер издрави. Болест, речи старога свештеника и читање библије преиначили су озбиљно његов дух, и убили му вољу на учење правних наука. Но ипак продужи он учење и већ 1505 произведен је за доктора ФилосоФије (та^чз ^ег агНит.) И ако га је цела свечаноет јако обрадовала, онет је једнако мислио о томе, што у философији и старим клаеичарима (књижевна дела старих времена) није могао никако наћи опраштање грехова и измирење с Богом. При том се догоди, да његовог најбољег пријатеља Алексија нападну разбојници и убију. На скоро 1 ) Ђаци су тада ностајали најпре: бакалореус, па магистар, па доктор. Кад је ко добијао ма које од та три звања то се вршило са неким свечаностима.