Prosvetni glasnik

93

коЈа ннсу могла положити пријамнп испит и ирећи у гимназију. Женска деца чнне изузетак. С нродужном женском школом може се бити задовољно. Моје је скромно мншљеље, да би ваљало са свим укинутп продужну школу. Госноднна Министра најпонпзннје модпм, да ме изволи извинити за речи, којима сам морао као најблаже карактерисати ову жа-

1 лосну, појаву, што је пред мојим очима и после дугог времена још свежа.

5. Септембра, 1885. год. у Београду.

Госиодипу Министру понизан ј З орисиав ј=). уОДОРОВИБ. нроФесор учитељске школе

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. В. Грубе-у)

(Наставак)

2. РЕФОРМАТОРИ. ДОКТОР МАРТИН ЛУТЕР 1. Како је Дутер отшпао у манастпр Године 1483. Новембра 10. у очи Мартин дана, родио ее синчић сиромашном рудару Јовану Лутеру у Ајслебену. Он је сутра дан крштен, и у част светог Мартина, дато му је име Мартин. Јован Лутер био је из села Мера, одакде се са својом младом женом Маргаритом доселио у Ајслебен, да ту заради што му је за живот потребно. Но он ту није нагаао довољно зараде. Млади Мартин имао је само пола године кад му се родитељи иселише из Ајслебена у оближњу варошицу МансФелд, да би у тамошњим рудокопима бољу надницу добили. Али и овде се морала породица борити са ужасним сиромаштвом. Са молитвом и вером у Бога а потпомогнут својом смиреном и вредном женом, радио је Јован Л-утер живо. Бог је благословио његову вредноћу, тако да је он зарадио две пећи за топљење и две ковачнице. После тога због његове правичности изабрат је у општински одбор. Са оним што је зарађивао умео је леио расиолагати. Кад је имао времена читао је добре књиге, а чешће је позивао месне свештенике и учитеље на гозбу

тако, да је мали Мартин већ могао да чује од њих мудре и паметне речи. Често је отац клечао крај кревета детињег и молио се Богу гласно и свесрдно, да његов синчић унамти име господње и да буде способан за ширење божје истине. Ова очина молитва свесрдно је примљена! Отац је за рана нослао свога синчића у школу. Кад је рђаво време он би га сам упртио на раме и однео га у школу. Васпитање у тадашње време било је веома строго. Код куће као и у гаколи деца су често и сувише прутом пшбана. Љегов учитељ батинао је веома строго дечака, један пут петнаест пута пре подне. И сама мати казнила га је један пут веома строго само због једног лешњика. Таком строгошћу био је дух детињи нотресен. Па ипак Мартин је ирилежно учио Катихизис, десет божијих зановести, Оче нага, хришћанске песме и латинску граматику. Кад му је било 14 година посла га отац у Магдебург у гаколу. Ту је за дечака било веома тешко време за учење. Пријатеља и заштитника није имао, нико није имао да га утеши, а пред његовим строгим учитељима дрктао је. При том морао је он