Prosvetni glasnik

105

тоје, додати јож једна или две које ће се давати само онима, који се покажу најзаслужвији ио усиеху који буду ностигли у раду учитељском, и додао је, да ће плате од сад у опште бити веће и сведене иа простију осиову но што су данас. На послетку рекао је да ће у том законском предлогу који мисли поднети скупштини водити рачуна колико се впше може о одлукама које овај конгрес, поводом овог питања, буде донео. Што се тпче оног другог цитања, напоменуо је мивистар да се чланови конгреса чувају да не зађу странпутицом те да од омладине школске не траже све могуће вештине и заиате на свету. У своме говору нарочито је ово нагдасио : „И ако велимо да су данас сви људи међу собом једнаки, да су свакоме отворени сви путови и границе и да се сваки својом способношћу и својим трудом може узвисити до највишег положаја у друштву, и ако, да бисмо ове речи у истину претворили, не само школску наставу ширимице разлнвамо, него се још и трудимо да што јаче снојимо међу собом разнолике ступње наставине и да деци најразличније способности, дадемо средстава у руку да могу прећи и савладати те све разнолике ступње наставине: опет нам је свима н свакоме врло добро знано, да је само маленом, управо најмањем , делу суђено да дочека таку будућност. Истина, оваку будућност може себи осигурати сваки који нма тодико умне снаге и толико јаке воље да је сам себи извој)је; али поред свега тога, и то је истина, да јевелика већнна од оних ђачића што се у основној школи труди да задобије онолико знања колико је данас неоспорно сваком грађанину нотребно, уиућена на сасвим скромне положаје, на положаје раденичке и занаглијске, н да је за то и у аиховом соиственом интересу, а и у интересу друштва да се као што ваља спреме за такав позив свој. За то данас увиђа свакп који иоле мвсли, да ваља не само подизати стручне занатлијске школе, у којпма ће се спремати они који су ради да изуче као што вал>а занате који су данас највише раширени, него Да треба чак и основној настави додати неШТО од радова радионичких и упутити децу Да рукују најважнијим алатпма , еда би се, н а тај начин, за времена развио у деце укус и Да би им се рука извештила те да буде

сваки у стању да, кад дође време, избере себи онај занат који ће највише одговарати детињој наклоности и способности". Цео огромни материјал којим се конгрес имао занимати подељенјебпо на три одбора који су радили у једно исто време на разним местима. Први се одбор (под нредседавањем врховног надзорника г. Жоста) занимао поглавито овим трима питањима: „Има ли користи од народних и међународних конгреса учитељских" ; „да ли треба ручне радове увјостити у број обавезних иредмета основне наставе"; и „како треба уредити занатлијске школе и школе за шегрте". — Други се одбор (под председавањем управитеља учитељске школе г. Аењена) занимао питањем „о илати учитеља и учитељака и њиховој иензији", а трећи одбор претресао је патање : , колико учитељске школе могу имати учешКа у јавном васиитавању и како ваља сиремати учитеље и учитељке у разним занатима". Не налазимо да је неопходно потребно да читаоцима „Нросветног Гласника" излажемо све оне одлуке којеје конгрес односно првог питања донео , јер сваки може себи представити, да се ниједан гдас није могао иодићи противу конгреса учитељских, т. ј. да доказује како би некорисно било да се учитељи од времена на време састају и измењују своје мисли о питањима која се тичу школе и њених радника. У накнаду за то ми ћемо од речи до речи изложити све конгреске одлуке о другом нитању које јеод већег сувременог интереса. Но претходно ћемо напоменути да се то иитање није могло, као оно прво, решити без икакве опезиције. Било је доста говорника који су се од судно изјаснили противу увођења ручних радова (заната итд.) у основну школу, напомињући да за то у школи нама времена , као и то да мање општине нису у сгању да набаве нотребна средства за изучавање разних заната у школи. Као обично, такоје и овде било одлучних и нретераних поборника ове ствари тако да су неки међу њима захтевали да занатлијски раучни радови буду средсреда целокупној настави у основној школи. За овај се правац јако заузимао један швајцарски учитељ, којн је, пре него што је иостао учитељ, био некакав занатлија. У Немачкој то није ништа 14