Prosvetni glasnik

МЕЂУНАРОДНИ учнтељСки КОНГРЕС У ХАВРУ

ново, јер за изучавање заната у школи заузимљу се највише они учитељи, који су некада били столари, књиговесци, бравари, саџаје, ткачи, кројачи итд. и само у такој школи они налазе спаса за будућност. Њихово мњење има своје вредности само у извесним гранидама и то је конгрес својом великом већином признао. Његове одлуке о томе питању гласе: »1. Конгрес признаје да је ручни рад саставан део ваљанога и оиштега васпитавања и за то предлаже да се ручни радови заведушто пре по свима основним школама. 2. Ручни рад у основној школи треба да је један исти у свима школама, а у вишим основним и продужним школама да се удешава према месним приликама. 3. Децу ће учити радовима занатским или сам учитељ или који честит радник под управом учитељевом. Од сваког таког радника има се захтевати да му нема никакве замерке ни што се тиче моралног живота и понашања. У вишим основним школама те ће радове предавати само радници, које ваља што брижљивије бирати, по предлогу управитеља који ће над њима и сву власт имати. У женским школама учитељице које имају стручне спреме треба да уче децу шивењу, кројењу и другим занатима и радовима. 4. Како за ову нову врсту наставе треба тек спремати наставпике, и то што темељније и поузданије, то они прописи што сада постоје у (француским) учитељскпм школама односно цртања меделисања и радова у радионицп, у лабораторији и на онитном пољу треба др се отпочну иримењивати неодложно и што тачније. 5. За време школског одмора треба при учитељским школама удесити нарочита предавања за ручне радове за све оне учитеље и учитељице који се налазе већ у служби и који би желели и то да изуче6. У жевским школама ручни радови да обухватају, поред шивења и кројења, још и практична вежбања у домаћем газдинству и боштованлуку. 7. Више основне школе могу бити од ■ ређене у неку руку као занатлијске школе, иочем ће се у њима изучавати само они занати' који су за коју околину најподеснији и најпотребпији. Нарочито се ученици имају

практично вежбати у сваковрсном израђивању свега шго се даје начинити од дрвета или гвожђа, у моделисању и свима пољским радовима који се дају вршити на опитном пољу које треба да постоји уза сваку школу. 8. Уза сваку вишу и нижу основну школу ; било по варошима било по селима, требада се подигну нарочите радионице. 9. Занатлијско цртање да се изучава у што већем размеру у вишим основним школама и нарочитим школама за шегрчад, а за основу томе цртању да се узме нацртна геометрија. 10. Добро би било да има неке особите користи сваки онај који изнесе сведоџбу из впше основне школе. 11. Но свима већим варошима треба да се подигну школе за шегрчад, као што има једна у Хавру, наравно с обзиром на месне иотребе. Њих могу подизати општине или трговачке коморе, занатлијска друштва или ма које друго удружење. 12. Управа над школом за шегрчад мора бити у једној руци и то у руци управитеља педагога. 13. Држава. треба да настане код свију општина које имају више основне школе, да без одлагања. набаве сва средства која су потребна те да се ручни радови могу завести свуда по школама. 14. У сваком округу треба да се заведе по један пансионат за сирочиће, за децу напуштену и покварену и за учеппке, који су оглашени за непоправљиве. Одатле ће се узимати шегрти за разне занатлијске радове." У свези с овим решено је још понешто што се тиче учитељских школа. Н. ир. „У учвтељску школу треба да се примају колико је више могуће, но не стешњавајући ничију слободу, деца из основних школа. Сваки ђак који хоће да ступи у учитељску школу треба да је 1. Октобра оне године кад се пријављује навршио 16, а свака ученица бар 15 година. Пријамни испит треба да се распростире на све предмете који се уче у вишој основној школи. Власти треба да потпомажу да у учитељске школе долази што више питомаца и питомица, а општине да дају благодејање онима, који се одају учитељском позиву. Оннма који се прпме у учитељску школу треба да се даде нотпуна опрема, а'