Prosvetni glasnik

ГОДИШЉИ ИЗВЕШТЛЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

довољног успеха по два пут пријемнн испит полажу. Таквих је случајева у нрогалој години било 8, и сви такви ученицн остали су у овој години да разред понове. У опгате вреди правило, да у I разреду остају највише они ученици да понављају, који се у гимназију са зебњом примају дакле ученици који стоје између средњег и логаег успеха, док је веома редак случај, да се бољи ученици толико запусте, да морају разред поновити. Међу узроке, са којих ученици I разреда највигае понављају долази и тај, гато неки ученици веома често нзостају. Такихје случајева у прошлој години било 4, и ни један од таких ученика нема маље од 60 изостанака. Међу ове узроке долази и слаб домаћи надзор, а може бити да томе има и других многих узрока. Кажњених ученика било је у прогалој години у сва четири разреда свега 64, и то: У I разреду 48, у II разреду 11, у III разреду 4, у IV разреду 1. Казне махом су досуђивале разредне старешине, или старегаина завода, а само је један случај где је савет проФесорски казну затвора досудио. Кривице су биле обичне ђачке крнвице: немири на часу, свађа, неоправдани изостанци, не издржан затвор и т. д. Отпугатањем није кажњен нико. Казне затвора обично су издржаване у одморне дане. Кажњени ученици добијали су у затвору задатке, али су обично такви задаци рђаво израђивани, као што се то и по себи разуме, јер у затвор махом долазе они ученици који се са свим рђаво уче. II Наотава, назтавнички радови и наставнички изостанци 1. Српски језик. — У овоме су предмету ученици пмали јаку олакшицу, што законе Орпског Језика нису учили на суво-

парним правилима, него вежбањем на многобројним примерима, те отуда је и успех у млађим разредима био повољан. Таком успеху у млађим разредима, по мишљењу г. наставника, много доприноси п то, што ови разреди предметима нису претрпани, и што материјала није много, те је нредмет могао и поновити. У III разреду г. наставник жали се на опширност програма. Та оншнрност у том разреду највише смеће, да се предмет може темељно изучити. „Ја сам — вели он у свом извештају — обично до сада у овоме разреду материјал скраћивао, па то сам и сада чинио, изоставивши из науке о основама све, што се могло без штете изоставити, али иокрај свега тога нисам тај део могао свршити, и одељак о сложеним основама претрчао сам у самим напоменама . . . ." Г. Наставник жалн се и на честе задатке гаколске, јер су му они доста сметали да предмет како ваља ио нрограму исцрпе, и држи, да би те задатке ваљало на мањи број свести. У IV разреду г. наставник тужи се да са усиехом у Српском Језику није задовољан. Он изводи, да овај неЈ г спех долази отуда, што су ученици тога разреда остали лабави у осталим деловима нарочито у облицима, који се уче у млађим разредима. И за овај разред г. наставник мисли, да је број писмених задатака веома велики, и да би тај број требало смањити. С погледом пак на целокупан успех постигнут у Српском Језику, г. наставник овако Формулише своје мишљење: „Неуспех дакле, иде напоредо са претрпаношћу. И ово ће, по мом мигаљењу, бити све дотле, док се год предмети природније не разреде. Тек онда, кад се пространи предмети распореде на више разреда (Српски Језик на пример на 5 или више година), и кад се један с другим доведу у већу хармонију,