Prosvetni glasnik

194

НЕКОЛИКО РЕЧН О УПОР. ГРАМАТ. ИНДОЈЕВР. ЈЕЗИКА

Источна Румелија, где лшве та иста племена, а, осем тога, и грчдо и арбанашко. У осталој Јевроиској Турској имамо то исто : нревлађују пдемееа: грчко, словенско и арбанашко, али поред њих жави и племе романско и турско. У Аустро- Угарској видимо у подједнакој етнограФској снази ариојевропска племена: словенско, ђерманско и романско, и неариојевропско племе маџарско или угарско. С Босном и Хердеговином морамо узети у рачун п пешто Арбана.са и Турака. Најшаренију етнограФСку слику у Јеврогш представља Јевроиска Русија, особито кад у њу рачунамо и Кавказ. Овде живе најразноврснија, како арпојевропска, тако и неариојевропска племена. У Русији превлађује племе словенско, чији су нредставници Руси (Великоруси с Белорусима и Малорусима), Пољаци, и, најпосле, поједине насеобине Срба, Бугара и Чеха. Од других ариојевропских племена овде налазимо једноставно насељене Л.итавце с Летима, Немце (Ђерманце) с Јеврејима, Румуне (Романце) и, после, од азиских ариојевропских племена, Јермене, Осетине и Курде. Додавши овим племенима Цигане, који припадају но језику индиској породицп, мораћемо констатовати Факат, да у самој Јевропској Русији (без Азиске) живе у маси иредставници свију, изузевши Келте и Арбанасе, породица ариојевропских језика, с којнма смо се напред упознали. Од неаријевропских племева имамо у Русији, у доста великом броју, и племена, чији језици нрипадају у)>алско-алтајском или финско-турском, друкчије, туранском. стаблу. С једне стране можемо сиоменути: Татаре, Калмуке, Киргизе, Башкирце, Чуваше ит.д., с друге опет — Есте, Фине с Л.апланцима, Зирјане, Самоједе, Вогуле, Черемисе, Мордву и т. д. Најпосле на Кавказу можемо наћи много језика, који не ирипадају ни ариојевропском, ни Финско -турском стаблу.

Тамо пре ових врста ми се упознасмо с девет главних породица арио-јевропског или индо-јевропског језиковног стабла: индпском, еранском (иранском) или иерспском, грчком, арбанашком, италжком илироманском, келтском, ђерманском, литавском и, најпосле, сло-

венском. Сад настаје пптање: зар се не може међу некима од оких породица наћи ближе сродство насупрот свима осталим ? На ово питање давали су разни научници вајразноврсније одговоре, али све подједнако недовољне, и на крају свега би исказан поЈлед, којим се тврди да само питање није правилно постављено. Било како му драго, мимо сва мишљења о овом предмету измењана, једно је истана, а то: да стоји ближа сродничка веза, с једне стране, међу језицима породице индиске и еранске, а с друге — међу језицима породпце лптавске и словенске.

Има неколико назива за језике стаблу, чиј површап опис, поред осталога, чини предмет ове расправе. Једни их зову јафетски, насупрот семитским, други опет — аршски од Арија, или Аријанаца, носилаца ведског, па и санскртског језика. Због тога неки дају целом стаблу назив синскртско. Други опет, особито Немци, непрестано употребљавају назив „језици индо-ђермански," оснивајући се на томе, што на крајњим границама целокупне територије, на којој су настањена племена овога стабла, као живе, с нстока, Индијанци или Индуси, а са запада „Ђерманци". Осем тога имамо још два назива овога стабла: »језици индо-јевроиски" и „језици арио-јевроиски". Како ја мислим, биће најзгоднији овај други назив: „језици арио-јевроиски и , као назив који обухвата сав онај нростор, на коме су ова племена живела у најстарије, историји приступно доба. Назив „Аријанци" или »Арији" може се једнако применити на обе главне породице овога стабла, које су у то доба живеле, па и данас живе у Азији, тј., како на Индијанце, тако и на Иранце. У Јевропи су у старо доба била већиком настањена племена овога стабла. У другим пак деловима света, а понајпре у Африци, Ариојевропљана никако није тада било. У осталом назив не чини бог зпа шта. Може се звати како је коме воља, само треба знати у чем је ствар. Уиоредна граматика индо-јевроиских језика мора представљати научно испитивање и описивање језика индо-јевропског или арнојевропског стаблау њиховој узајмичној свези. С руског превео ЈТ ера јзОРЂЕВИЋ