Prosvetni glasnik

К Н» И Г Е И КЊИЖЕВНИЦИ

233

језиковио стање, када се још није разликовао глагод од имена); одатле може у иссо време постатии тип аћ у (п=тег1зит даје знаку ђ значење гдаголског прирока) и тип а5" (п= потеп, ђ п именски прирок без копуле), те дакле није морао најпре доћи тим асб (а подмет, с копула, 5 прирок), па да тек из њега „изостављањем" копуле постане тип а6"_ Да би доказао своје тнрђеље о реченицама с именским прироком а без копуле, Љугебил наводи примере готово из свих ариојевропских језика, а особито из рускога, у коме, као што је познато, никад и не долази обична словенска снона (од глагола јесам), да веже нодмет с „именским дбдон прирока", те тиме у неколико исправља и допуњује Миклошнћа. Али се ипак не може рећи да је овом расправом баш све расправљено : с правом и Љугебил н Јагић желс да се ова појава — немање копуле — свестрано испИта са гледишта историског, тј., по најстаријим језиковним споменидима свих словенских народа. Тога ради наводи Јагић у поменутом свом „додатку" овој студији како примере из најстаријих споменика и старих словенских и старих руских, који Љугебилову поставку потврђују, тако и из старих чешкнх и старих пољских, који јој се противе, па најпосле ниже и 81 српску народну пословиду, у којима нема помоћнога глагола као споне („Зван поштован," в Дуга болест смрт готова," „Младост плахост," „Бог високо, а цар далеко" итд.), и ако се зна да иначе у нашем језику увек долази глагол јесам као спона. — Трећи, Еирстеов прилог: о пзређаним предлозима на з (сано з обично у сложеним речима) или на зт> (тако ређе) долази у област готово најтежих етииолошких гштања словенске дингвистике. И ако није потпуно доказао, Еирсте је изнео доста смелу ипотезу, да су предлози: без (безљ), уз (вђзђ и вђз ћ ), из (изх), низ (низх), ирез (нр^зх) и раз (разч.) тек на словенском земљишту добили свој крајњи пискавац, и то, првобитно, само с, паједоцније из физиолошких , вели, разлога — због потоњих јаснпх сугласника, дошло и данашње обичније, з: дакле најпре ни,и&,ни-с, па тек после тога ни-з, а не обрнуто, као што се обично узима. Крајње или ђ у свима овим предлозима, које понегде видино, дошло је, вели, само за љубав ортограФској консеквен-

цији. — И ако се више задржава на земљишту једнога само језика словенског, опет има велику заједничку вредност и 4., расправа заслужнога прашког проФесора Ј. Гебауера „0 негацији" или о тоне, како постају одречне реченице уопште, а у старом чешком језику посебице. Ова научна и лепо написана, те пријатна за читање, студија извађена је из пишчеве веће расправе на чешком језику : ,0 пе §ас1, 2УШ&е в^агобезке", изашле у журналу „1лз1у Шо1о §1ске" За 1883., те овим путем постала приступачна и оним научницима како словенских, тако и других народа^ који не прате чешку литературу. Одредив одмах у почетку разлику између „квалитативног" и „квантитативног а порицања, писац указује на речцу не за прво и речцу ни за друго порицање; кад се неиосредно пориче садржина мисли, долази не: „човек мезна," а кад се то иорицање хоће да рашири и квантитативно, тј., и на најмањи делић те садржине, онда долази ни: „имко (зна)", „имкад", „ништа" ( у ст. чешком : пгк !;о У1е пешо всИ). Прешавши на облике порнцања, писац налази да се поменуте речце могу у словенским језицима употребљавати тројако : 1., само не, 2., само ни и 3., и не и ни у исто време („мико не зна"). Иоказујућп ова три облика у разним случајима старога и новог чешког, писац бележи и тумачи разлике међу старом и новом употребом, па поменувши познати Факат, да се два порицања међу собом нотиру и значе тврђење („не зна не радити,"--= „зна радити"), поглавито се зауставља на трећем облику словенског (а и других неких ариојевропских језика, особито француског) порицања, те огледа растумачити спорно питање: зашто одречни придози ни и не баш ојачавају порицање, а никако га не потиру? Може бити, нпр., и овака реченица само негативна: „нико микад кмшта иезна." Досадањим тумачењима, која се показују нетачна и недовољна (нпр., плеоназмом, или, по другима, тиме, што, кад је прирок негативан, и остали чланови реченице норају бити негативни итд.), Гебауер додаје своје, заиста пајбоље, научно тумачење ; „Негације, изведене речцама : ме и ни по правилу се не иотиру зато, што једна другу не обухватају, а не обухватају се зато, што су дисааратне, јер ие пориче каквоћу (дшаЈе),