Prosvetni glasnik

23 4

К Н, II Г Е II К Њ II Ж Е В II II Ц II

а ни коликоћу (^иапћпп)". 1 ) И ако би облпци први и другп могли бити и сами довољнп за порпцање, развио се временом и трећи обдик, да би се иорицање ојачало, особито у реченицама, чиј подмет или који било додатак треба квантитативно да се одреди. И нагомилавање речц§, ки,, нм„ им :Ј , итд. служи само нато, дасеоснажи порицање. Расиравом је овом запста доказапо пишчево тврђење, да разлика између квалитативног п квантитатпвног норицања није само спекулативна, него и да њу сам језик осећа, и да она има свој психолошки разлог". У другу врсту главних чланака долазе расправе и прилози из областијугословенске (српске-хрватске, словеначке и бугарске). То су попменице: 1., чланчић „Постанак имена Руаци у „Родопп", 2., „Конвенционални тајни језици на балкаиском полуострву" оба од Еинст. Јиречека, — 3., »Језиковни огледи говора у Цпркну (Шгсћће1ш) а од И. Бодуена де Еуртене (Соигкепау), — 4., „Прилог хрватској библпограФији" Ивана МилчетиКа, и—5,. „Доставе из хрватске кајкавштине" од М. Ђаљавца. И ако махом кратки, сви су ови прилози од научне вредности. Посебице пак име Јпречеково н нашем је читалачком свету познато; неко рече да он ради и српску историју, а знамо да је бугарску добро нанисао. Овде он, првим својим прилошком, огледа „псторискпм путем, на основу средњевековпих споменика" да растумачииме бугарског племена Руаци, Руиалији, Туаалани. Оно захвата крајииу Руачос, на југу од Пловдива, северном страном нланинског венца, и пружа се дуж Марице до њенога ушћа, код Еиоса; то се име чује н око Бургаса и Ески Зааре, а сам дијалекат руаачки знатно је шпрег обима: захвата целу Родопу од Струме до средње и доње Марице и још неке севернпје крајеве до обала Црнога Мора. Помињући тумачења Бугарина П. Славејкова 2 ) и рускога писца Полихр. Сирку (обојица, с малчм разликама, доводе име „Рупци" од СЈуеке и бугарске речи руиа и роиа), Јиречек пзноси сиоју историску конјектуру , по којој су данашњи Руаци оно исто што и „Мербаи" цара Јов. Кантакузена у XIV. веку; ово нак средњевековно име Ме') Агсћ. Г. 81ау. РћП,, VIII, 187. *) Види реФерат Јагићев у »Агсћ. I. 81ау. РћП.,« VII. 320.

роии заменило је старо име Смолени (Смољани), којим се називало у IX. веку једно словенско племе родопских становника. Други се Јиречеков чланчић бави о југословенскпм конвенционалним жаргоннма (Каис1еглуа1бсћ), тј. о онпм нарочито удешаваним, тајним говорима, каквих има, као што је иознато, и у других народа. Тим се конвенционалним (договорним) језицима служе међу собом: да их други не би разумео — само ноједини л>уди, посвећени у тајне таквога говора, особито нонеке врсте посленика (занатлија), нпр. зидарп, дрводеље, струнари итд. (сви крадљивци уЈевропи имају свој особити језик). У области нашегасрнског—језика Милићевић је у својој ,КпеЛЈевипп Србији" номенуо два таква жаргона: прво, „ оеаКански " ') или „мајсторски" и, друго, у „Краљевини Србији" сличан првоме, језик „ мутавскц" (»мутави« илн „мутавџије" — „струнарп", „кочетарп," т. ј. они, који израђују вреће и покровце од кострети). Из »осаћанског" навео је- Милићевнћ 23, а пз „мутавског" 21 реч. Тако је онет у области бугарскога језика Јиречек нашао „ брациговски " 2 ) или „ђулгерски језик" („ђулгерии« — наше : дунђерин — зидар), у начелу сличан с поменута 2 српска мајсторска језика. И ако је материјал ових жаргона још недовољан за потпуну студију, инак је Јиречек у сва три опазио двојаки извор тајним и на ирви поглед чудноватим н загонетним речима њиховим: једне су, и за чудо, баш ') У Вукову »РјетаиЕу«, и ако се помињу Оса&апи (од крајине Осат у североистотаом угду Босае) као.дрводеље и врло добри људи, који »знају гогово свл сдаву на изуст" — оиег ннгде не нађосмо номена ни о »осаћанском (< ни о »мутавском® језику. Међу тим се у »Рјетнику« иомнше »козарски« и »пословички® језик, чија је сушгииа у то.ме, што први сваку реч — разуме се српску — дети на сдогове, па пред сваки слог ставља речду кр (»>фдо-кјзђи крме-крип«), а други пред сваки глас у једној речи ставља име његовога с.гова (и то двојако : » добро-донашеас-словиса ведово-добреде* то је велика, илн: »дијодо-најеке-спса вијоЂо—диједе« — мала »нословица«). 2 ) Од села или варошдце Брацигово у једној долини северног окомка планине Родоне, близу вароши Пештере, која .је на путу из Татар-Пазарџика у Неврокоп и Серес. Брадиговци, будући -овде (у Родопи) дошљаци из Маћедоније, имају и ппаче интересантних особина у свом дијалекту, нпр., носне самогласнике, који се још чувају у старијој пм постојбини, у околиии костурског језера. Лгћгг Ј. з1. РћП., Л'Ш, 100.