Prosvetni glasnik

30*

к њ и г е ii књижевници

235

„технички термвни" узете из арбанагиког језика, и то већином из јужног му дијалекта, којим говоре Тоске, а друге су обичне речи, или чисте народне или туђе, у народни језик унете, па мало прекројене и у промењеном значењу употребљене. Тако је нпр. у брациговском жаргону уја (вода) од арб. ијеа, у „осаћанском" и „мутавском" вајза (девојка) од арб. -оајгеа; тако је опет у »брациговском« кривата (црква) од сдов. крива, јордама (вода) од Јордан, — у „осаћанском° пак пак жареник( дукат), чатрљ (поп) по Јагићу — од чатити, чатрљати (рђаво, немарно читати), — и тако у „мугавском" големаш (господин), ижа (кућа) од ст. слов. хтлжа. Многе су речп и за Јиречека остале тамне, те чекају вредне људе, прво, да их објасне, и, друго, да им сакупе и остаде сакривене другарице. — Трећи је прилог, „бргасћргоћеп (1еа Бја1ес1 ;е8 уоп С1гкпо (КггсћћеЈш)" ! ), наставак и свршетак интересантне, опширне и научне студије једнога мадога дијалекта словеначког, коју је израдио признати лингвист руски, И. Бодуен де Куртене које но својим белешкама у г. 1872. (када је сам обишао 15 села циркљанског округа), које по материјалу, који му посла Словенац Седеј, те изнео врло значајне Фонетичке особине тога, тако да кажемо, чудноватог дијалекта, трудећи се да што верније граФвчки забелелГИ разнолике му гласовне нијансе. После Фонетичког прегледа и објашњења особитих гласовних закона долази и „текст", у ком су штампане народне приче, анегдоте, загонетке, натписи и песме на овом дијалекту, писане особитом азбуком, тј., таквом, у којој су слова латинска, па овде онде с обичним дијактричним знацима и акцентима, и још попуњена и понеким грчким (у, ш) и словенским словима ( г в, в). На крају је Куртене ') Обдаст је »циркљанског* дијалекта у крајњеж источпом углу грофовства горичког (&0г2ј, јужно од до_ дине Вохајн (у Горњој Крањској), северно од вароши Идрије (у Средњој Ерањској) и источно од варошиде Толмајна на реди Соги(Ј80пго )у Горнди. То је мала планинска покрајина од неколико узаних долина, кроз које протиче Јзека Идрија, притока Сочина. Сама се дијалекатска област прилично нодудара с облашћу судс. ког округа Диркно, и обухвата две велике онштине (среза?): Циркно (К1гсћће1т) и Шебреље (8сћећге1На). У њој има око 70 разних места, села н заселака, а свима је дентар велико село или варошида Циркно (С^гћпо—Шгсћћет). Агсћг^ [, з1. РМ1., VII, 386-387.

додао „01о8заг" или речник, у ком су многе речи циркљанског дијалекта граматички објашњене и немачким језиком растумачене. Расправа је изра!ена марљиво и минуциозно, може служити као образац како треба радити днјалектолошке студије. — У четвртом чланку износи Ив. Милчетић (из Вараждина) један интересантан у Омишљу (на острву Крку) нађен, хрватско-глаголски рукопис средине XVI века, „книги дисипула," које писа неки „поп Миховил, плован белградски Овај се рукопис по садржини потпуно слаже с рукописом Ив. Врозовнћа, Селчанина од г. 1600., „Книге Дисципула птд.,» који помиње Ив. Кукуљевић у делу „Кпјхгетшт и Пгуа1а 12 ргте ро1от1пе XVII лаека" (2а§гећ, 1869.), те Милчетић, поредећи их, налази да је тај Брозовићев рукопис препнс, а омишаљски ориђиналан (разуме се : компилација или превод с латинског) рад попа Миховила. А'интересантан је овај рукоиис не само с гледишта литерарно-историског, него и са грамаматичког, јер је писан језиком или, боље, дијалектом „чакавско-екавским," те упућује на северни крај чакавске области, где врло често долази е, а не и, као што је по правилу, место етарога Ђ. II осем тога језик овога рукописа има врло многе особитости, које све Милчетић овде у главном показује и објашњује, те тиме заиста „приноси" градиву за историју н граматпку српског и хрватског језика. Уз главну садржину иду и три црквене песме, дописане на крају рукописа, па и њих реФеренат износи у целости и наглашује разлику између језика у њима и у ,кш§е <Н81ри1а и . — Пети, Ваљавчев прилог долази, као и горњи, Куртенеов, у област југословенске дијалектологије. Колико морамо жалити, што се врло мало илп баш ни мало не ради на испитивању специјално српских „говора" и „подговора," толико опет морамо бити захвални г. Ваљавцу, који неуморно ради на граматици новословенскога језика и хрватског кајкавског днјалекта. И некако баш ова западна област југословеиских језика до сада је била најбоље среће у радовима дијалектолошким. 1 ) У „М1Мће11ип§еп аиз <1ет кгоаНзсћеп кај Шја1ес1е" Ва') Види у V св. ДТросв. Гласн.* Јагићеву напомену о томе у чланку »Неколико речи о грамат, индојевр. језика,« стр, 195.