Prosvetni glasnik

236

К Њ II Г Е И К Њ И Ж Е В Н II Ц И

љавоц говори : 1., о свези ар, арти, те јој тумачи постанак, не]слажући се с Даничићем: од а и јер, исто као и зар од за и јер, а не од а и ре (постало од же ), па ређа примере из свих кајкавских писаца двојаке јој уиотребе у оба облика (прво значн: јер, дша, и друго : нека или кајкавско пај, да, и! сопвесиИтит), те тиме допуњује академиски речник нашега језика; — 2., о особитом облику зановедног начина у кајкавском дијалекту, који постаје, кад се место вмператива од главнога глагола узме импер. од глагола бити, па му се дода ирош. глаг. придев, нир. буди чтел (читао) = чтеј (читај); — 3., о предлозима одлог и иондри (уз које долази генетив), нашем језику неиознатим, па доводећи одлог у свезу с глаголом одложити , наводи десетак принера, у којима он значп оно исто, што и предлог осем, ргае!;ег, а нашавши за иондри само један пример, везује га за глагол иондрЂти, 1ттег§1 од корена нер (пвр), — н 4., казује право значење и облпке именици деклич (<1екНс), коју Вук помиње у свом в Рјечнику" 8. V. деклић у значењу момчиК. Поменувши не само да Вук то значење овој речи ниједним примером није потврдио, него да ње никако и нема у свој литератури српско-хрватској, Ваљавец вели да је има у кајкавштини, али да значн девојку ; сем тога интересна је реч ова и зато, што придев уз њу, кад је 1 падеж једн., стоји у женском, а иначе свуда у мушком роду (1ера <1екИб, 1ерода ДекНса птд.). У треКи ред можемо ставити остале „расправе" (АћћапсИиидеп). Оне се специјално тичу других словенских језика и литература, а поименце су ове: 1., „ Језик пољског д§ла Флоријанског псалтира. II, Наука о облицима" од Ј. ЉЛејевског (Ј. ВеаејетеМ), наставак и свршетак лингвистичког претреса (започетог још у VI. Архиву) овог старог спомеаика пољске литературе, знатног за историју пољскога језика; — 2., „Студвје за унознање Свјатослављевог Изборника од г. 1073 , и уз то напомене млађим рукописима" од Л. Мазинга, — само почетак опшнрног литерарно-историског нретреса овога, међу свима словенским рукописима другог на реду са забележеном годином, и иначе врло значајног, споменика старе руске литературе. Име Мазингово познато је читаоцима Јагићевог Архива, те нам

и само јемчи за ваљаност ових студија ; — 3., спецвјално рускога језика тиче се расправа „0 утицају аналогије у деклинацији малорускога језика" од Ст. Смала Стоцкога. Ова студија новога, широј публици лингвистичког реда још непознатога писца бави се о појаву, на који се до сада није обраћала сва довољна пажња, а чија је Функција у историји свакогајезика врло велика; с тога, и ако писац претреса „аналошка образовања" (Аиа1о§1ећ11(1ип§еп) само у областн малоруске деклпнације, његов посао може бити од користи и људима, којп раде на граматикама осталих словенских језика. Да би читаоца упознао с литературом овога питања (утицај аналогије у језиковним појавама), писац набраја радове многих признатих лингвиста (н. цр. Уитнеја, Лескина, Делбрика, Куртенеа и др.), у чијем реду има и неколико млађих, који би (особито Остхоф и Вругман) хтели да образују нову, тако звану „младограматичку" школу, е да би се присталице „пснхолошкога" правца — тиме разликовали од осталих, махом сгаријих, језиконснитача „историске" школе 1 ); — 4. и носледњн у реду специјалних лингвистичких радова пмамо чланчић Л. Старосцика (ћ. 81;аго8Шск) „Прилози словенској дијалектологији", у коме писац у 24 песмице нзноси огледе једнога пољскога дијалекта у Горњој Шлезији, у округу рибничком (Ку1)шк). Довде смо прегде^али, истина у кратко и брзо, први и главни одељак VIII. књ. „Архива за словенску Филологију". Због малога простора и главне намере, коју има „Просв. Гласник", мораћемо бити још краћи у одељцнма, што долазе. II. И ако је ЈагиИ, као уредник свога листа готово уза сваки, до сад поменути чланак првог одељка додао по коју своју иснравку или напомену, он сам није стигао да у ову VIII књигу унесе ниједну своју већу расправу; али је зато у остала три одељка имао пуне руке посла. Тако је он у другом, који нам је сад на реду, написао деветвеликих „обзнана"о делима, која ћемо мало даље поменути. Сурадник Јагићев, ') Колико има смисла то обележавање науве у оиште по неким »правцима« и »школама«, лепо је показао Еуртене у поменутом чланку »Некол. речи о упоредиоЈ граматици инд. језика«, где говори о придеву »уиоредна« уз реч »наука о језику« (стр. 32. »Просв. Гласника« ове год.) %