Prosvetni glasnik

154

дух наставе м васпитања

С тога, што се нико није нриморавао на неко одређено занимање, и што су члановн били ослобођени од духовннх нослова других ордена (као мољења Богу, служења службе, невања у цркви итд.) остављено им је довољно времена и воље, да се занимају корисним знањима. Отуда и долази то, да ни један орден није дао тако много ваљаних учитеља и писаца, као Језуити. Оштроумни теолози (богослови) ревносни духовници, страстни ироповедници, издржљиви мисионари, способни инжињери, астрономи и механичари, на чак и сами одлични законодавци излазили су у великом броју из њихове средине. Ова многострана занимања створила су отворено поштомање народа. У 16 и 17 веку Језуит је значило то исто као кад би ко казао унотребљив и разуман човек или што се данас бележи речју домаАин кад се хоће да каже име мирног и трудољубивог грађанина. Али што им је код већине људи стварало највећи кредит код велике гомиле људи, била је некористољубивост, са којом су свуда обучавали омладину по школама. У оним временима, кад су добри учитељи били ретки, држало се за прави благослов божји, (Наста

што се толики снособни људи нуде да буду наставнпци по школама. Љихови проповеднпци такође су вигае цењени него други духовници, а као исповедници својом допадљивошћу и умешношћу умели су свакога задобити. Отуда је и могло бити то, да је се орден за непуних 50 година рашнрио не само по Европп него и по другим деловима света, и да је од чести поклонима и завештањима, а од чести радом инд&ских и американских мисионара задобио неизмерна богатства. Више од 200 година радили су Језујити у свима кнежевским кабинетима и у свима важнијим политичким пословима. Они су васпитавали готово целу католичку омладину, у којој су брижљиво ширили најогорченију мржњу против протестантске религије. Они су распрострли папство у најудаљенијим пределима света и уредили су једно велико царство у унутрашњости Јужне Америке, у Парагвају. Пређе поменутп Хсашер тражио је своје спасење као мисионар у Источној Индији, Цејлону и Јанану и свршио је свој честити живот у Хинн (1552). Н>ему су следовали многи други, и прве поузданије вести, које о Хини имамо, добили смо од Језуита. ће се)

ДУХНАСТАВЕ ИВАСПИТАЊА у Србжјл од год. 1870. до 1882. По извештајиша изасланичким и другим иаворима Напигао Ј. Миодраговик

(Н а с г а в а к)

3. Рачун. Поред читања' и иисања и рачун је увек долазио иа ирво место. II то је сасвим на своме месту. У њему се некако усредсређују обе користи. Он и дух развија, и од ведике

је ирактичке нотребе. И ирво и друго он врши тако, да у томе надмашује све остале предмете. Што је Математика у науци — номоћница и основица свих наука — то је потп\но Рачуе у настави. Шта више, он је и