Prosvetni glasnik

2 66

БУЦЕТСКА ДЕБАТА АУСТРИЈСКОГ МИНИСТЛРСТВА НРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВа

распис мииистров и напомиње да и у самом еван1ељу има места која, строго узев, не би требадо деца да читају, иа опет никоме не пада на ум да еванђеље подвргава ревизији. За тим је говорник прешао на распис министров по коме се из школских библиотека морало избадити једно дело у коме се говори о рату Немачке противу Франдуске у години 1870—71. «Кад је о овоме новедена реч у буџетском одбору, министар је навео, како је један ђш читајућито дело узвикпуо: ,Регеа1, Аив^па , У1\ т а1 В1зтагк" („Пропаст Аустрији, — живео Бизмарк"). И ако такве изгреде ваља најодсудније сузбијати, ипак је чудновата мера која је овде примењена и чудновата је веза која се овде између повода и последице извела. Зар за то што се још незрело ђаче, услед чнтања ове књиге, толико занело дајеоне речи изустило, треба и другим ђацима средњих школа аустрпјскпх ве дати да читају таку једну књигу у којој се прича о јуначким делима немачкога народа? — Куда ћемо отићи с таквим сво.јим схватањем! Зар чим се који нагао младић убије за то што је из владања добио лошу оцену, не би требало по том схватању издати одмах расиис којим се укидају лоше оцене из владања? Али има се разлога сумњати да она књига није избачена за то што се не допада начпн излагања у њој, него баш због самог Фактакоји се тамо прича. Што се мене тиче, вели говорник, ја не бих био пикад за то, да се деци дају у руке само оне књиге у којима се сувопарно и немарно описују јупачка дела немачког народа из времена 1870. и 1871. године. Ово сам изнео, на послетку рече говорник, незатошто ми је намера да се тргне овај претпис министров, него само за то да свима оиим друговима својим који би, услед ове забране и да би на миру остали, хтели да избаце из библиотеке коју књигу, узвикием : Не бојте се ; будите ирави Немци и поред све забране додајите својим ученпцима сваку књигу која буди немачконародно осећање". За овим је одмах узео реч мипистар просвете др Гауч и одговорио овако : „Намера ми је била да се јавнм за реч доцније, у даљем току дебате, али. услед говора претходникова, треба одмах да одговорим. То ћу да учиним за то што је поштовани предговор-

ник говорио не само као посланик министру просвете, него и као застунник сталежа учитељског. па сам рад да аустријски учитељи, кад буду читали његов говор. чују одмах шта је на то министар одговорио. Посланик се у свом говору обратио на све учитеље у Аустрији и то тако, да бих се ја, по дужности као министар нросвете, морао друкчије према њему понашати, да те његове речи нису пале овде, у овом узвишеном дому. Аустријски учитељи имаће да бирају између претписа свога одговорнога старешпне и онога што им саветује један пеприкосновени посланик у овом дому. Аустријски ће учитељи, велим, имати да бирају, и ја ни мало не сумњам, какав ће избор они учинити. — Оно што је г. посланика нобудило да онако досетљиво и оштро нападне на данашњег шеФа министарства просвете, односи се на један претппс који сам ја издао чим сам на ово место дошао и упутпо школским властима свију покрајина аустријске царевине и који се односи на „пречишћавање," школскпх књижница, као што се сада тако мој распис пазива. Па шта има у томе претпису? У том претпису пише, да се у школској књизкници не сме трнети ни једна књига која би сумњива била с патриотичне, редпгпозне или моралне стране. Посланик је и сам напоменуо како су моји високопоштовани претходници издавали читав низ таких наредаба, па опет за то нпјесе ништа постигло. Но оваки претписи никад до сада нису били предмет нападања, а међу тим овај мој претнис ироизвео је не само међу учитељама — ја то ето признајем — неко узбуђење, него, као што видите, због тога ме једанас иједан наставнпк овде нанао. Откуда то долази? Да ли су узрок томе оне три речи што у распису стоје? Да ли може бити и једног наставника који мисли да се у школскпм библиотекама смеју трпети књиге које су наперене нротпву патриотизма, противу религије, противу морала? Ла то не верујем. Узрок тим нанадајима ваља тражити у томе, што се — не знам да ли имам право или не — од новога шеФа просветне управе очекује, да ће се оп умети постарати, да његови претииси не остану мртво слово на хартији, него да се у аустријским школама и ради онако како министар просвете наређује. Нека ми је у том погледу