Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ У УГАРСКОЈ

истиспе те вероисноиелни школе и на њихово место уводи државне и тако зваие комуиалпе (онштинске) школе, у којима се уче деца, рааннх вера и народностн, свему што је задатак основне школе, оснм вере, за коју се на други начин старају. Све основне (народне) школе у Угарској нису једнаке ни бројем разреда ни но оном што се у њнма учи, него их има од више врста. 'Гако је 1884. г. бнло: а. 15,993 основне школе с четири разреда; б. 76 ииших основних школа и в. 130 тако званих грађанских школа. Бнше основне и грађанске школе у Угарској заведене су тек 1868. г., али — као што се види — врло слабо напредују. У закону истина нише, да се виша основна или грађанска школа има завести у свакој онштини која броји 5000 и више становника и у Угарској има 259 таких онштина, на онет многе од њих нису до сад одговориле тој обавези коју закон нронисује. Поменутих 16.205 школа деле се на мушке, женске н мешовите. Мушких има 1021 (г. 1869. било је 677), женских има 1197 (г. 1869. било их је само 499), а мешовитих има 13.987 (г. 1869. било их је 12.622). Законом је нронисано да се „мушка деца уче у засебним учионицама, а женска онет за се, где год је то могуће"; но — као што видимо — у Угарској превлађују школе у којима су мушка и женска деца заједно, а друкчије за сад није доиста ни могуће. У , вишнм основним и грлђанским школама морају се, но закону, женска деца учити одвојено од мушке деце. Свих 16 205 школа смештено је у 23 152 учионице (год. 1869. било је учионица само 16 899), тако да на две школе дођу скоро ио 3 учионице. И тако, као што се види, нревлађује број основних школа с једном учионццом, то ће рећи, с једним наставником. Ирема опоме како је, у том ногледу, било нре 15 година, нримећује се и овде неки, ма и скроман, нанредак. Број деце која морају да иду у осиовну школу, и то од навршене шесте до навршене петнаесте године свога узраста, — дакле пунпх 9 год., а пе само 6 год., као у нас, износио је 2,276.917, и то: у узрасту од 6 12 год. имало их је 1,638.153, а у узрасту од 13—15 год. 638 764. Пре 15 година било ј

је деце, обавезне за школовање, 2,284.741. Из овога се види да је, после читавих 15 годнна, тај броЈ смањио се за 7821. Огкуда је овај мањак могао ироизићи? Мисли се да су томе ова два главна узрока: прво, што су иодаци од 1869. г., но свој прилици, нетачни; и друго, што у Угарској грозно умиру деца, у узрасту за школовање, внше може битн но и у којој другој земљи. На један квадратни километар зе.мље долази у Угарској но 8 П деце, а на 1000 становника но 165, в деце која, по закону, морају да иду у школу. Од 1869. г. доста се иоиравило и идсње у гиколу. Од оних 2,276.917 деце, што би требало да иду у школу, ноходнло је школу 1,800.731 (а то износп 79, 04 од 100). Кад се узме на ум, да нре 15 год. пије ишло у школу више од 50, ј . 2 од сто, т . ј. мало више од половине оне деце која би но закону требало да иду у школу и да се за 15 год. то стање поиравило са скоро 30 нроцената, опда је то доиста напредак коме се мора одати достојно признање. Но колико овај напредак у суштини својој вреди, види се по томе, кад се статистичким подацима доказује да је нрираштај деце од 6 до 12. год., т.ј. онедеце која сваки дан иду у школу, увећао се само за 288.785, а напротив број оне деце која нду у продужне школе увећао се за то време за 359.831 ученика. Па инак год. 1884. бнло је грдно много децч која нису ишла у школу, јер је њихов број износио 476.186, и го у узрасту од 6—12 година 242.464, а у узрасту од 13—15 год. 233.722 деце. Год. 1869. износио је број таке деце што никако нису пшла у школу чак 508.277 деце. Кад се узме у рачун и број ученика који би требало да пду у продужне школе, онда је њихов број нзносио 1,132.626 деце, т. ј. скоро ноловина деце, обавезпе за школовање, није никако ни вндела школе. С обзиром на разлику аола било је 1884. годнне мушке деце, обавезне за школовање, 1,161.022, а женске 1,115.895. У школу пак ишло је, и то: мушкараца 959.324 (1869. год. било их је 636.793) и девојчица 841.407 (г. 1869. бнло их је 515.322). Према овоме знатно је порастао од 1869. г. број деце што иде у школу, и то: мушке за 322.531, а женске за 326.085. Врој деце што не иде никако 43