Prosvetni glasnik
338
ШКОДЕ У УГАРСКОЈ
у школу износи : мушке 201.698, а женске 274.488. Као што се види, има женске деце што не иде у школу 72.790 више но мушке деце. Сад да прегледамо бројно стање деце што иду и што би требало да иду у школу, по њиховој вероисаоиеди и народности. Прво, по вероисповеди било је 1884. год. деце :
ОБАВЕЗНЕ ЗА И1КО-
НОЛАЗИЛО
ЛОВАЊЕ
ШКОЛУ
римокатолика • • ■
1.107.466
944.270
нравославн. унијата
233.533
137.218
источно православн.
293.019
194.864
евангелика хелвет-
ске вероисповеди
327.164
259.26о
евангелика аугсбур-
шке веронсповеди
191.445
170.827
нротестантских уни-
јата
9.030
7.106
Јевреја
115.260
87.178
Свега •
2,270.917
1,800.731
Но народности, т. ј. по матерњем језику дечијем, имало је 1884. године: ОБАВЕЗНИХ ЗА ШКО- ПОЛАЗИЛО
ЛОВАЊЕ ШКОЛУ Маџара 1.106.438 911.715 Немаца 315.794 282.387 Румуна 365.955 214.633 Словака 317.580 268.557 Срба 61.070 45.778 Хрвата 40.468 31.350 Русина 69.612 46.211
Свега • 2,276.917 1,800.731 Кад се овп подаци иореде с подацима од 1869. год., онда излази да је иш.го у школу деле:
1 884. г.
1 869. г.
маџарске • • •
00 1 >0 № о
53-Л
немачке • • •
^,1°!О
румунске • • •
• • • 58. Л
31, ,1.
словачке • • •
' • 84. и ОЈ 0
51,Л
српске • • • •
'
35 8 ° 0
хрватске • • •
' 1о
50,„о 0
русинске • • •
''"'8в°1о
41 о ,7 0-
Еао што се из ових података јасно види, деца свију народности и вероисповеди почеда су знатно боље ноходити школу, но апсодутни бројеви деде обавезне за школовање
ударили су натраг код многих народности и вероисповеди. Тако су православнп унпјати г. 1869. имали 260.300 деце обавезне за школовање (снрам 1884. г. 26.767 више), источноправославни 308.715 (више 15.696), евангелици хелвегске кероисповеди 356.620 (впше 29.456) и унијатп 9352 (више 322). Сасвим ванредно порастао је број деце обавезне за школовање код Јевреја, јер је 1869. г. било таке деце само 82.147, а 1884. г. увећао се тај број на 115.260, дакле је порастао за 33.113 деце, а то значи нешто више од 40 од 100 за нетпаест година. Код Румуна се нарочито примећује да је број деце која треба да иду у школу опао спрам 1869. г. за 49.300 или 12°/ 0 , а код Руснна за 8585 или 10.,°| о . Најбоље иду у школу немпчка деца; иза њпх долазе деца словачка и маџарска; Хрвати су и Срби од нрилике у средини ; а најназадпи.ји су у том погледу Русини и Румуни. Да би се оценило колико вреде ти иодаци о идењу дечијем у школу, имајош много што шта да се узме у рачун. Угарским се законом о основнпм школама наређује да деца од шесте до дванаесте своје године морају уредно походити редовну основну школу, како зимн тако и лети, и то по варошима и великим општинама годишње по 9 месеци, а у мањим онштинама или селима на годину по 8 месеци. Што се тиче деце у узрасту од 13 до 15 године законом је за њих проинсано да иду у нродужну школу но 9, односно по 8 месеци н то зими по 5 часова предавања недељно, а Јети но 2 часа предавања на недељу. Осим тогазакон овлашћује месне школске одборе да ирема деци старијој од 10 година у општинама где се становници баве иољо-привредом могу школско време у редовној основној школи смањити још за 2 месеца и тако та деца у време када су нољски радови у највећем јеку иду у школу само недељом. И тако, кад боље загледамо, деца у већини основних школа угарских не иду у школу више од 6 месеци. На и ово мало времена иде редовно у школу само 1.546 371 дете, дакле мање 254.360 но што има ђака у истини. Кад се к овом броју 254.360 неуредних ђака дода још оних 476.186 што никако и не иду у школу, онда излази огромна циФра од 731.146 деце која не добијају никако о-