Prosvetni glasnik

339

сновно образовање. То ће рећи: 32,, од 100 деце која би требало да иду у шкоду не уче се скоро ничему и тако број оне деце која уредно ноходе школу не износи 79, 80 од 100, као што смо горе иоменули, већ само 67,,%. 11а и код ове деце што овако уредно долазе у школу ужасно је велики број изостанака од школе. Школске године 188^/4 било је 1,020.995 деце (од цедокунног броја 1,800.731) која су по читаво но дана и више нзостајала од школе. Ако узмемо у рачун све саме дане школске у које су сва деца чипида изостанке од школе, онда је њихов број, поменуте годиие, износио 18,470.321. Од овог броја изостанака примењена је прописнаказна у 419.635 случајеиа и од дотичних лнца наплаћено је свега око 80.000 динара. Год. 1881. број ђачких изостанака рачунао се на 18,101.079 полудана и — ирема томе — број је ђачких изостанака од школе норастао за 369.242 полудана, — а то није ни мало повољаа знак. Много смета настави што пема уснеха н то што у многим школама нема аогребних књига школских. Тако 1884. год. било је међу децом која су ишла у школу њих 165.749 (или 9, 2] %) која нису имала најиотребнијих књига школских, и ако се из године у годину и с те стране поирављају придике шкодске. Тако 1881. године број таке деце без најнужнијих књига износио је 183.223. Као што се види, за три годвне тај се број умањио за 17.474 ученика. Има још једна ведика невоља од које нате школе у Угарској, као п у многим другим земљама, а та је: што су учионице ао школама иреауњене. Као што смо већ једном напоменули, г. 1884. било је свега 16.205 основних школа и оне су смештене биде у 23.152 учиопице (а 1869. год. имало је само 16.899 учионица, дакле је тај број порастао за 6253 или 37°/ 0 ). Према томе долазило је од деце обавезне за школовање по 98 на једну собу, а од оне деце што су у узрасту од 6 до 12. године по 71 дете на једну учионицу. (У иас је у том погдеду, као бајаги, боље, јер на једну учионицу не долази впше од44ђака). Кад се пак узму у рачун само онн што доиста цду у школу, онда од целокупног њиховог броја долази по 77 њих на једну учионипу, а по 60 ученика од онпх што су у узрасту од шесте до дванаесте године. Према

овоме изгдеда да је са свим онако како закон нроиисује, т. ј. да на једну учионицу не сме доћи више од 60 ученика. Адц и овде је у самој ствари друкчије, него што циФре наговешћују. Од оних 23.512 учионица има пх само 10.753 (идн 46„ од 100) које су довољно простране по прописима законским. И тако ево шта одовуд издази: Ако би власти живље почеде пастојавати да сва деца или да што впше деце иде у шкоду, онда би се шкодске учионице на брзо препунилеи сваки може себн замисдити, како би зло отуда но здравље дечпје произишдо. Но то још ннје све. Све школе немају ни потнуног намештаја свога, него је само 13.684 учионице, (дакле 59^%) спабдевено, у том ногдеду, као што треба. — Исто тако у многим шкодама пема нп најпречпх учила, и ако сс нримећује од 1869. г. и с те стране велики напредак. Што се тиче школске табде и штице, то као да има већ свака школа; исто тако у већини шкода у Угарској наћи ћете рачунаљке, мане Угарске и Европе, па онда глоб и јестасгвеничке збирке. Но пећете наћи довољно учида за очигледну наставу и за предавања из физике и земљописа, за цртање и лепо нисање. — То исто има да се каже и о шкодским књижницама, од којих имасамо 6315 с 365.956 свезака и међу њима је само 816 правих ђачких библиотека. Гимнастичких справа има само у 2947 основних шкода. По језику на ком се иредаје у основној школн има школа :

с

маџарским језиком

7938

п

немачким

??

676

Ћ

румунским

п

2843

са словачким

V

1378

п

српским

п

247

с

хрватским

т

80

ш

русинским (одп.бугарским)јез

. 268

V

талиЈанскши

Језиком

9

Ћ

мешовитим језицима • • • • •

2766

Свега • 16.205 школа. Шкоде с мешовитим језицима налазе се у местима у којима живе разне народности, као н. цр. Маџарп и Немци, Маџари и Срби, Немци и Румуни и т. д. Између оних 2766 шкода с мешовитим језицима прво место заузимљу 1039 осп. школа с маџарско-немачким наставним језиком. Чисто немачке школе, у 43*