Prosvetni glasnik

350

крсташког похода у Фравцуској је владао краљ Л-удвик IX., који се назива и свети. И он је, као што је познато, суделовао са својом војском у овом рату. Али његова војска, која је оперирала у Египту и оближњим азијским нровинцијама, имала је да се бори с великим земљиншими климатским тешкоћама, које су имале осетно штетних последица и за сам вид. Поред ведике врућине, која тамо влада, на очи је рђаво утицала н сувише јака светлост, као и многи песак и ирашина, коју ветар ио оном нешчаном земљишту развејава. Услед тих и многнх других узрока, који су са ратом везани, ослепи врло велики број Француских војника, а међу њима доста ндемића. Због тога Л.удвик нареди, но што се војпа сврши, те се о државном трошку нанрави један завод за осленеле војнике, у коме су се ови, такође, о државном трошку издржавали'). Тај први завод за издржавање слепих основан је 1260 године у Иаризу, а назван је: Нп8р1та.1 Лез Цитге — Утд{8. што значи : завод за 300. Тако су га крстили због тога, што је одређен и удешен како се у њему може сместити 300 слених. У нрви мах овде су примљени само они војници, који су у крсташком рату ослепили, али доцпије су прнманн и сироти слепци, који нису у рату ослепнли. Слепи су ту имали потпуно издржавање: храну, одело и стан. Међу тпм испочетка није било никаких радова којима би се слепи занимали. А слепоме баш то и задаје грдне муке, кад нема никака занимања којим би колико толико скратио време, које му је и сувише дуго, седећи у овоме свету, као у каком лабиринту разноврсних предмета. Тек доцније, пошто је у завод примљено много сиромашних слеиих, који су иначе били нотпуно здрави и способни за рад, уведени су п неки радови, којима су се сдепи у томе заводу занимали. Кад су радови први пут у') За време Наиодеоновог рата у Египту, оиет је се ноновио опај едучај; јер н у овом рату врло је мпого војника изгубило вид у тој земљи, а попајвпше из оних узрока, које смо горе навели. Из тога ЈЈазлога у Египту има необично много слепих према броју сгаповника. Неки тврде, да гамо долази по један слеп па 100 до 150 окатих. А овај енормпо велики број објашњују тиме, што тамо има и једпа особита врста очне болести, која лако долази услед тамошн.их земљишиих п климатских придика.

ведени не помиње се, али но свој прилици то је морало бити много доцншје, него што је завод заснован; јер од свију радова, који су слепи тамо радили номиње се ирерађивање дувама („дувапска Фабрика") и аредење („завод за предиво"). Да би завод имао што веће прнходе, дата су му и нека нарочита права, која други заводи нису имали. Тако дозвољено је бнло да се по црквама купи милостиња у корист завода, а сем тога овај је завод у току времена добио још и нека друга права, која су, заједно са оном новластицом за купљење прилога по црквама, укинута 1783, године. У доцније време заВОД је премештен у пространију кућу, у којој су често живели сленци са целокуином својом нородицом. Сем горњих радова у заводу се је у последње време и музика доста неговала. Слепци су училн музику и то у разне инструменте, па су тако читаву канелу образовали, и ишли су у веће паријске локале, те су тамо свирали. Још 1830 године сномиње се, како је кафана, у којој ови слени свирају увек пуна ; јер свет их радо слуша, по што умеју лепо да свирају. Овај завод још и данас постоји, и у њему има око 300 слепих из раздичитих класа друштвених. Сем овога завода, у Француској је основан у. нстом (ХШ-ом) веку још и један други завод за издржавање слепих у СћаЛгез-у. Али с временом, у њему је број сдепих непрестано опадао. Краљ Јован наређује 1350. године, да се у овај завод прима 120 слепих, мушких и женских. Међу тим у овом заводу није никад достигнут оволики број. Тако 1710 године у њему је имало 70 слепих оба пола, а већ 1837 тај је број спао на 10. Ови примери у Француској остали су са свим усамљени и без икака друга упдива на остале државе; јер ни у једној другој држави није ништа предузето за издржавање сдепих, и то како за ослепиле војнике тако ни за оне, који су у раној мдадости изгубили вид или су доцније ослепнди. х !ли не треба заборавити, да ни у Француској сви сдепи нису могди бити примљени у та два завода а нарочито доцније пошто је Француска постада многољуднија. У осгалом ни у прво време тим пре нису моглп сви слепп