Prosvetni glasnik

4 56

шшегзеИе, раг Ј. Г. А. Маигу). 11о 'Јол долази Оашта хронологија од Дреиса (Вгеувз), Свештена историја по Библији од В. Дирија; иа оида Стара историја истока од Гиљмена (6ш11етт); иа оида Историја грчка од В. Дирија ; па онда Историја римска од В. Дирија; на онда Историја средњега века од како је иало заиадно римско царстао, иа до средине XV века, од В. Дирија; па онда Историја новога врсмена од 1453 до 1789 г. од В. Дирија. Све су ове историје свака у ио једној књизи одређене величине. За овила долази Историја Фринцуске од В. Дирија са многим илустрацијама и картама у две књиге. За тим следује Историја Енглеске заједно са историјом Скотске, Ирске и енглсских освојепа, од Флерија (Пеигу), за овом: Историја Италије од Зелера (2е11ег) ; за овом: Историја скандпнавских држава (Шведске, Норвешке, Данске) од ЖеФроа(Сге8'гоу); за овом : Историја Араиа, од Седиљота (8е<1Шо1), за овом : Историја Иортугалске од Бушота (Воисћо1). Иосле тога долазе три књиге литерарне историје; то су : Историја грчке литературе од Хијерона; Историја римске (латинске) литературе од Пијероиа, и Историја француске литературе од Деможота. Цео се пиз завршивао Историчкимречником установа, нарави и обичаја Француске од Шериела (Сћегие1) у две кљиге. Не треба сметнути с ума размеру, која је у овом зборнику опште историје иоклоњена Француској. Из двадесет свезака зборникових — ает, цела, дакле, четвртина поклања се Француској. Историја Француске у две књиге, Исторички речник установа, нарани и обичаја Француске у две књиге, и Историја фрапцуске литературе у једној књизи. То је среднште, врховни стуб, око којега се окреће остала оншта историја ; на ту је тачку опште историје пуштена највећа светлост. И од осталих земаља част посебне обреде прииала је онима које су ближе. Ту је Еиглеска, ту је Италија, ту је Португалска, ту су Арани. Изостала је, у нрви мах, Немачка и Шианска. Кад је при крају прошлог и у ночетку овог века немачки исторпк Енгел пзрађивао Историју Угарске, он је налазио, да с њом заједно и у један пут мора израђиватп и историју суседних јој околних земаља. И тако је и учинио. Приступио је обрађивању и српске, бо-

санске, далматннске, румунске исгорије, само да би се пуна јасност могла бацити на псторију Угарске. Овај поглед Енгелов нуно је оправдан, и доиста се историја једне земље не да ни обрадити ни потиуно разумети без везе с историјом сувремених јој а нарочито суседних јој земаља. Такав је поглед испао и у Диријевој обради опште историје за Французе и њихову омладину. Међу тимјош нешто не треба сметнути с ума. Предузећа рађена с оваким смишљањем и с оваким нацпоналним погледом, не забацују се и не тону у заборав као што се обично ради у некнх народа којима мисди трају од данас до сутра, и у којима се ни боја на корицама периодичних издања не може да одржи без промене често ни кроз једну годину. Диријев Зборник опште историје, започет је још 1853, и што он 1866, из које је горе наведенн раепоред, није изашао био из моде, не би може битп чудо бпло, јер је то још било Наполеоново царство, а тада је и Дириј био минисгар просвете. Али ни настанак републике, а с њоме и са свим других унлива и ираваца, није пишта спречпо даљи развој Диријева Зборника. Он се, у истнни, ширио н развијао на боље. Круг му је ширен, једна су дела замењивана другим бољим, а она која су се одржааа, имала су само све већи број нових издања. Тако у 1879 Зборник већ броји 27 књига, а међу делима више новитета и самосталних прерада. Тако у 1879 видимо Дреисову горе поменуту Оишту хронологију, раширену у две књиге; впдимо једно ново дело Диријево Кратак иреглед оиште историје и великих историјских еаоха од аочетка до 1848 године (Аћгеде (1' ћ1з101ге ишуегзеПе, сотргепап(; 1а гет1зтп Лез дгапДез ероциез с1е ГШзкиге (1ершз 1ез оп§1пез јиз^и'а 1848); место Старе историје Истока од Гиљмена видимо Стару историју народа источних од Масперо-а. Покрај старих саставних делова видимо и нове. Међу овима је аоследњим, на нралику, Историја Тусије од А. Гамбода (Кашћаш!), издана 1878, дело иаграђено од Академије Француске ; за тим : Историја Аустро- Угарске од А. .Гежера, нознатога и нашој иублици, издато 1879 год. Уз историју литература грчке, латинске и Француске, које су горе иоменуте, прндодата је још и Историја литературе италијанске од Етјена, онет дело награђено академијом Фран-