Prosvetni glasnik

В Л С II II Т А Њ Е

533

дија? Је си ли ти кад год видео дацова ? Која је од тих двеју животиња већа, а која мања ? Где је био пацов ? Шта је он радио на асури ? Шта је бидо на асури ? Шта је асура ? Где си ти видео асуру ? Чему она сдужи ? Шта мора дете учинити пре него што уђе у кућу, ако има каљаву обућу ? Асура је за то, да се на њој отре блато са обуће. Пацов је био на једној асури. А је ли ту бидо његово право место ? А где ли је он то био нре ? Ко га је видео, кад је он био на асури ? Каква је била та мачка? Па мта је урадида дебела мачка ? Дебела мачка јурне на пацова. (Треба оиисати како је она јурнула, како је чучала ц ирезала и после скочила на пацова. Ово ће бити за децу занимљиво и пријатно, иа ће их то одржати у свежинп и за остала питања). Како ти мислиш: Он ће побећи у своју руну. Куда је он побегао ? А шта је то сандучић ? Од чега је он направљен ? А како је могао пацов да у1 ; е у сандучић ? Шта је морало бити на сандучићу? Дакле, ето, видпш ; пацов је ушао кроз једну рупу. А је ли могла и мачка да прође кроз руиу ? Пацов је могао да прође кроз ту руиу ади мачка не може. Па да ли ће мачка отићи од тога сандучета? А шта ће чинити? Она ће остати да чува сандук, и да гледа да ли ће пацов из њега изаћи и т. д. На овакав начин нитања намећу нам се неке критичке прнмедбе, али оне долазе доцније, кад се буде иретресала очигледна иастава. За сада ћемо наноменути само тодико, да би овде био много подеспији избор, да је узета мачка и миш, ако је се хтело да се деца питају о ономе, што лежи у кругу њиховога искуства. Дете у оиште има мало прилике, да може видети пацова у близини, па чак оно ј.етко кад има ирилике да види како мачка лови мишеве и да иосматра како се она с мншевима игра. Искуству деце пре би одговарало, да је узета мачка с њеним мачићимп. Уз то бп се могла сиоменути,

као један виши Феномен, и суревњивост мачке према псету, као и њено умиљавање. Међу тим главна ствар у оваквим лекцијама, која се мора имати на уму остаје свакад то, да оне мале ситуације, сцене и појаве, које се са свпм умесно узимају као средство помоћу кога се ублажује сувопарност у вежбањима читања, не морају у исто време и таке бити, да се њиховим раздагањем ц многнм нитањима може изоштравати разум ученика илц им знање нроширивати и богатити. Сав смисао, који је везан са вежбањима читања, одговара нотпуно својој цељи, ако је у стању да децу заинтересује и да их но мало заннма. Сад, ако јестиме свезана и ааква морална иоука, онда ће у толико и боље бити ; али ово не сме бпги главна ствар и мерило, нити греба, да учитељ у овом стадијуму (читања) сматра као да му је главнп задатак, да изоштрава мишљење у деце. Кад иак дође време за овакав рад, онда он мора имати нри руцн таке чдаике, који су искључно за оиу цељ удешени, а не и за какве сиоредне цељи. Нпко не може два господара служити, и тешко да се може рад и обрада иојединих ствари (чланка) тако удесити, да буде у исто време и за учење језика подесно, а и за ширење знања згодно. С овнм ја нећу да кажем, као да треба чекати докде деца науче баш добро да читају, па онда да им се развија разум и знање умножава и проширује, него ја сматрам, да се ова вежбања морају одвојнти, и да свако треба да је удешено за сзоју цељ, те према томе и текст мора бити различан. Исти текст не може обема цељима служитп; а очекивати и падати се, да ће онај текст, којије најподеснији за уч-ње језика, бити у исто време и најподеснији и но смисду и значају своје садржине, то значи сувише много зах- * тевати. Па још ове различне лекције не смеју се ни мешати једна с другом, него треба да је одрећено време за сваку по наособ. Можда нма по н ких нримера, у којима су „добре