Prosvetni glasnik

о к о м

Е Т А М А

снноду од 1770 и 1776 ноложили темељ пшолском уређењу, те су црквено-словенски језнк којн се употребљава у цркви нашој, увели и у школе српске. Несторовић инак нризнаје велику енергију својима нредшаственицима, кад вели крај свс енергије своје они не могу да ностизавају жељене резудтате јер их је сила закорелих нредрасуда сдречавала на сваком кораку отештавајући им увођење законом нроиисано^а система школског". Но пред нама се находе још и некојр. званична извешћа што рад ових школских инспектора цртају у леишој боји, где им се шта више и успех врло лепо оцењује. Да су имали у своме раду много сметњи, о томе нема сумње. Хијерархија је сматрала устз*нову световних инспекторашколских ненрестано као повреду свога права, те су с те стране ин( пекториђви имали много пренона. Сам Несторовић који претходнике својетако строго критикује, прошао јејош горе, јер је умр'о, немогавши за школе срнске да извојује оно, за чим је тодико идеалисао. Кад је 1713 године послао на народном језику

написапе школске књиге вишој вдасти на потврду, враћени су му рукописи с дримедбом: да нису за штамну, јер су написане простим језиком, онако, како народ говори" '). Крајјхијерархије сметале су овима и иншпекторима п вдасти Жунанијске и камерадне јер не хтедоше наредбе њихове да решиектују, наводећи, како се тиме на народ наваљују великн трошкови. И крај свега тога, може се успех рада ових надзорника, особито у адмниистративном ногледу назвати, да је врло велики. Њиховим настојавањем, нодигнуте су срнске шкоде, осим Олавоније и Горње крајине, скоро у сваком местанцу, утврђене су Фасије школске, подигнута су здања, ударен је темељ појединим школским Фондовима и за народ би била велика срећа, да су на челу школа стојали увек тако енергични људи, као гато беху ови први иншпектори сриских школа у прво време деловања свога. (НаставиКе се)

') Детоиис к. 129. св. 1. стр. 12.

0 КОМЕТАМА од Ж. ЈН-Самена ИРЕВЕО ЗДРАНКО РАЈКОВИЂ

Васиона. којој се не зна. нитп се може појмити граница, посута је до бесконачности звездама разбацаним тамо амо , као неким случајем и без односа међу собом ; свака је од њих центар једног свега непознатог другима, али нростор који их раздваја није никако иотпуно празан ; он је испуњен материјалним честицама свакојаке величнне, кад кад грдно велике, често врло мале, као што ваздух садржава нраха; кроза њ продазе у свима правцима и у сваком моменту луталице звезде, необичног обдика, комете ; пролењене луталице, како говораше Сенека, небеске чистидице, по Хинезима. Њихов је број изванредно велики, њихове димензије непрегдедне су ; оне долазе са свију страна, јуре у свпма иравцима, показују потпуну сдободу у свом току, нриближују се нама само у нужном

времеиу да нас посматрају, да нас плаше. Нри свем том, та је слобода само привидно апсолутна, она је ограничена природним законима којима се све покорава, од којих су неки познати а неки текар треба да се изналазе. Ми ћемо покушати да покажемо све оно што се до сад сазнадо не заборављајући ни оно што је остало да се сазна. I Представите себи један округао сто на коме су означени концентричпи кругови иравилно одвојени, метните на сваки круг ињихов центар чигре које теку у једном истом правцу, с десна на дево од централног носматрача, а које се обрћу у исто време и око саме себе, увек с десне стране на леву, и имаћетеслику сунца окруженог планетама, са том разликом 70»