Prosvetni glasnik

526

карактерне слике

из опште историје

тав низ најкрва»ијих ратова и посејаше неисказану мржњу међу оба народа. Нарочито се одликовао својом тиранијом у почетку 16 века Христијан II, који је због своје свирености с нравом назват Норон Севсра. Под њим је шведски народ био нај жешће угњетен, али је највише био и огорчен. На иослетку народ се реши да се силом ослободи тираније. По што су Шведи изабрали Штен Штура, једнога благородника, за намесника своје краљевине, отиочегае борбу нротиву тада надмоћне Данске. Али као што је срећно ову борбу отночео, тако је несрећно свршио он сам. Ио смрти овог честитог човека Шведи изгубише наду да ће сад моћи задобити своју независност. Сад су морали признати Христијана као законитог краља, али се он морао у наиред заклети да неће окрњити ни једног комадића од ирава п слобода Шведима, које су они од велике Маргарите задобили калмарском унијом. У позну јесен године 1520 Христијан оде из своје ирестонице Коненхагена у Штохолм да прими шведску круну. Његова жена и најпећи део дворана пратили су га. Ме1)у дворанима била су два најоиаснија саветника краљева, који су уживали иотпуно његово поверење. Ово су била два човека (Дитрик Слагек, краљев исповедник, доцније архијепископ, и Балденак епископ у Одензи), који су највише учествовали у свирепствима и срамотили владу Христијана II. Обитаоци Штохолма нису ни иредвиђали несрећу, која им је предстојала. Они су много више мислили о томе, како ће њиховог господара достојно дочекати и његово крунисање свечано ировести. Прво, што је краљ иосле свога доласка у Штохолм нредузео, било је то, лгго је скупио најодабраније саветнике краљевине, да потпишу акат избора, којим се обзнањује да је Христијан једногласним избором народа нозват на шведски краљевски престо. Два дана после тога искушше се грађанн главне вароши. Сам краљ, који није

имао у њима вере, поетарао св за то, да зборно место у извесном удаљењу опколи са својим војницима. По том изађе на трибину (узвишено место) дански епископ Валденак и иокушаваше да у дугом говору докаже да је Христијан II краљдански и наследни краљ шводске краљевине. На нослетку запита народ, је лп вољан, да га за свога владаоца призна ? По што је близина данских трупа угушила била свима кураж, то се нико не усуди да каже коју реч против. Сви положише заклетву верности и свечаност се сврши тиме, што дански епископ извика Христијана II за краља шведског. 2 Међу тим беше се приближио дан крунисања, а свечаност тога дана обесветио је сам Христијан нрезрењем, које је сад јавно према својим новим подапицима показивао. При самом ноходу на крунисање знакевладааачке: круну, скиптар и краљевску јабуку носили су странци Данци, а не урођеници Шведи, и велики број странаца, без и једног Шведа, произведев је за ритере. Христијан је јавно показивао, да новим краљевством, које је више вештином и лукавством својих великаша него оружјем задобио, жели управљати као један омрзнути тиран. Први корак овој срамној намери био је истребљење најодличнијих шведских породица, које су својим угледом и уиливом могле сиречити ову злокобну намеру. Проиаст племства шведске краљевине закључен је у крвавом савету северног Нерона и само се јога већало о путу и начпну, како би се то пред светом оправдати могло. После дугог размишљања учини исноведник краљев (Слагек) један предлог, који је одмах добио ошпте одобравање. Овај лукави и препредени човек саветовао је, да се религија упо. треби као заклон краљеве крвне освете. Ераљ се није само за себе, говорио је он, иего и за папу нротив јеретика Шведа борио. Као краљ могао би он своју реч одржати