Prosvetni glasnik

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

и својим противницима опростити. Али као изврпштељ папске анатеме треба он да изврпш своју дужност и да себе избави од одговорности и казне. Један од оних, који су овај срамни предлог највшпе одобравала био је дански епископ Троле,један од најжешћих шведских непријатеља. Он је још из раније тежио за тим да постане намесник у Жведској , али су Шведи не само његов избор одбијали најодлучније, већ су га они збацили и тада са достојанства кад је постављен за архијенископа. Од тада се заклео да ће се Шведима љуто осветити, и сад се понуди да у крвавом савету заузме место тужиоца. Још нису биле свршене гозбе, које су биле спремљење за свечаносг крунисања, а већ је отпочео свој посао суд, који је, својим крвавим одлукама покосио Шведима најнлеменптије људе. У томе суду, који је нротивно земаљским законима, био састављен из самих Данаца, појави се еа тужбом несрећни Троле са епископским достојанством праћен од најодлпчнијих свештенпка, својих сродника, иријатеља и љубимаца, Оам краљ био је на дан суђења у судској седници, да би се веселпо и уживао у несрећи евојих пређашњих непријатеља. Он као препреден лицемер није се хтео примити судцјеког места, а изрицање пресуда предаде двојици данских ирелата, који су, како он рече, папском булом за то опуномоћени. Сад Троле прочита своју тужбу противу жене благородног краљевског намесника (Штура), противу државног савета и против целог општинског савета у Штохолму. Његова тужба гласила је, да су га са достојанства збацили и да су замак Штек, као добро црквено разрушили. Удовица Штенова (честита Христина) најпреје позвата да одговара за владање свога умрлог мужа. Несрећна Христина при оваком обрту ствари са свим је изгубјма храброст, коју је раније пр и јуначкој одбрани Штохолма иротиву Данаца

ноказизала. Она опомеу краља на његову дату заклетву и на поелетку казиваше му како је понижена и мољаше га за милост. Ове ово није могло пробудити у грудима Христијана ни осећање части ни осећање човечности. Он хладно одговорн како нншта не може решавати, већ мора оставити својим епиекопима да они пресуде. Ова пресуда коју је изрекло крвожедно властољубље, неправда и веролометво гласила је: „Ови сталежи, који су сво.јим ноступцима нротив архијепископа Троле-а навукли на се проклетство, морају умрети као јеретици". Тек што је ова нресЈ-да изречена, а краљева гарда јурне у судницу и похвата све, којеје суд као кривце означио. Одавде су одведени у затвор, како би ее после на губилиптте могли одвести. Губилиште је спремљено са необичном брзпном, како становници главне вароши и остали Шведн не би сазнали каква судба очекује њихове племнће, и како не би уиотребили насилна средства да их ослободе. На свима јавним меетима вароши намештена еу ветпала и краљеви џелати и њихови помоћници тако су хитали са извршењем крваве прееуде, да осуђенима није дозвољено ни да се причесте. 3 Осми Новембар године 1520 био је дан који ће за свагда остати најкрвавији и најужаснији у Историји Шведа. Тек што је зора зарудила, кад дански херолди са трубама објавипте, да ће сваки бнти иогубљен ко ее усуди да нз варопш изиће. Све каиије и улице посела је данска војска, а на јавним местнма понамештани су топови који су претили својим отвореним устима. Грађанима је запрећено смртном казном, ако своја врата не затворе и ако пзиђу из својих кућа. То је била страпша заповест, али она ииак није испуњена, јер народ напуни улице и са страхом очекиваше дело, које се имало извршити. Густе гомиле опколиле су замак, у коме су биле затворене жртве