Prosvetni glasnik

593

и времена. Писати учило се преппспвањем са табде и са добрих прегледадпда. Једпе такве краснописне ирегдедалице изашле су, као што ХелФерт напомиње, 1778. По њему наводимо им овде и немачки наслов: „В1е Ап1еК;ип§ хиш бсћбпвсћгејћеи 1иг (Ие н1сћ1 игпг^еп Шуг18сћеп 8сћи1еп с1ег каЈвегПсћ. 1-: ош§Цсће ЕгМапЛеп« (Упутство у краспоппсу за нссједињене илиричке школе десар. краљ. наследних земаља). Приметићемо, да су све школске књиге што их је у оно доба влада издавала за српске школе излазиле штампане српски и немачки, па је ио свој прплиди и текст ових прегледалица био мешовит, т. ј. у оба језика. ХелФерт, којц је те прегдедалице имао у рукама, напомиње, „да су у главном садржавале свеоно, штојесрпска младеж, од писмена што се употребљују у практичком животу, требала да сазна и да научи". Правила су била штамнана, а саме прегледалице резане су у бакру. Заједничка настава унотребљавана је и код читања и тек када су деца научила да механички добро читају, уиражњавале су се иоједннце у лепом и естетичком читању, при чему је особито иажено на правилно акцентујисање речи. На разумевање онога што се читало, као да се није нолагала велика иажња, јер то у ручној књизи и не налазимо сиоменуто. На нанаметно учење се обраћала особита нажња, јер су се напамет училе све молитве, символ вере, заповеди божије и црквене, цео катихизис и уз то моралне еванђелске изреке „што су свакоме Хришћанину од преке потребе". Оснм тога су се напамет морале учити и све штице за познавање писмена, сридање, читање, скраћивање речи, рачун и т. д. За рачун читачо у тој књизи: да учитељ из тога предмета не ложе иосгићи више но: а) да да деди прави појам о бројевима и разним врстама рачуоским, дакле многостручне промене што се могу на бројевима предузети ; б) сигурна правила код поступка од све четири радње рачунске и оних случајева код којих је нужио рачунање, и наноследак в) окретност у прпмењивању тах правила у практичном животу 1 ). Појање се учило само за црквену потребу. При учењу нојања певао је учитељ најпре ') Ручна књнга д. II. стр. 227.

сам разноврсне дрквене мелодије, за њим су их после деда певала док их не утубе. Настава у вери састојала се у напаметном учењу молитава и катихизиса. Ову наставу иотпомагало је и чнтање нз часловца и псалтира јер је садржај из тих књига чисто религиозан. Па кад узмемо у обзир и црквено појање, онда нећемо претерати, ако рекнемо, да је дух тадашње наставе у школама српскнм био чисто религиозан. Практично знање ограиичено беше на механично читање, писање и рачун, а но што не могосмо у траг ући е да ли је књига о газдинству изишла на српском језику, то се једва може и помислити, да се овај предмет предавао у школама српским. У ручиој књизи Јанковићевој, обележен је међу наставним предметима и немачки језнк. Интересантно је, шта Јачковић иише о важности тога предмета. јер то илуструје тежњу тадашњих владајућих кругова да се германизација у наследним аустријским круновинама шири. 0 томе иредмету се ту напомиње : да по местима, где се немачки језик не говори, ваља поставити учитеља вешта у томе језику. 0 користи тога иредмета, говори се ту : како у немачком језику има много наштампаних књига, из којих се и ниже класе народа могу поучавати у свима гранама газдинства: у пољској нривреди, сточарству и другим вештинама, занатима и занимањима. Читањем таквих и других моралних књига може се дотичии човек не само иоучавати већ и у добрим наравима одржавати и тиме од изгреда уздржавати. А за оне, што се носвећују војничком позиву илп другим јавним звањима и занимањима, немачки је језик скоро од преке потребе ; исто тако користан је и у трговини, јер се на њему води трговачка кореспонденција, па он и њу одакшава и гране њене умножава. Немачки језик треба деда тек онда да почну учити, кад савладају читање на матерњем језику. Методични поступак је исти, као и код српског језика. Најпре се уче писмена, па онда долази срицање, када је и то савладано, ирелази се на читање, а за то се препоручује катнхизис, у коме се уз сриски текст, налази и немачки. Ако су учитељи вични немачком језику, и ако би хтели да децу упућују у превођењу и говору немачком, онда то треба да чине по прави75