Prosvetni glasnik

592

ИСТОРИЈА СРПСКИХ

ШКОЛА У УГАРСКОЈ

да ће овај , — какав је, такав је, дати у штампу и наредити, да се у 10.000 комада у народ разашље. На то сииод наваш на Рајића архимандрита, да он састави захтевани катихизис, који то и учини. Но овај катихизис, о коме се нридворна депутација изразила најласкавије, бејаше сувише опширан, те се захтевало, да Рајић из љега састави краћи извод. Рајић то учини и синод му редакцију одобри. На цензури много се шта иребацивало томе катихизису п захтевале су се нромене. Ту је жарила и палила католичка пропаганда, што је и овом удесном приликом хтела да нагони воду на своју воденицу. У след тога нородише се жестоке распре, којепрекиде сама царица, одредивши да се катихизис штампа онако, како је од синода примљен 1 ). Тако је 1774. год. штампано прво издање Рајићева катихпзиса, што је све до скора био ручна књига за веронауку у свпма сриским школама у Угарској. Обично су га звали л синодални катихизис«. По наведеном §. регула директивних, катихизис , кога је влада владикама послала била, имао се превести на онај дијалект, што га је говорпо народ у иојединим епархијама; ту се дакле разумевао народни говор. Рајић је, како сам признаје, написао прву редакцију свога катихизпса на словенском језику, па га је после превео „на просто и чисто српски 2 )". Ово је учињено сигурно према поменутом §. наведене наредбе.Нама је добро познат тај „просто и чисто српски" језик Рајићев. Од нравог народног језика, он се много удаљавао. Међу тим је, још 1772. године, Тодор Јанковић пменован за директора банатских српских школа. Он је онде још онда почео преустројство школа; но прави рад у том погледу извршио је он тек крајем 1776. и почетком 1777. године, када су пменовани и други дистриктуални директори школски и када су све ерпске школе преустројене по нормалном плану. Директор Јанковић, да би учитеље српске колико толико нознао са наставничким дужностима својима и прописаним начином правдан>а издао је и једно стручно педагошкоЧ Шс1ет стр. 56 и НеКег1 Ј. б84еггеЈсћ1Всће Уо1кв8сћи1е 1. стр. 554. 2 ) Исто.рија катихизиса стр. 48.

методично дело, и намепио га је тадашњим српскпм учитељима. Дело је то изашло у две књиге 1776. године л то с једне стране на немачком, а с друге на српском (одпосно словенско-српском) језику. Српскп наслов те књиге гласио је : „Руптл кннгд потрекндд магТстртмт. ТлТрнуескнЈИЂ испнпсип.м, мјлнућ шкодг, кт> цр. кр. госк^дрсткл^т, 8 , — а немачки : „N01■№еп<Н§е8 ћапс1ћисћ 1иг 8сћи1ше181ег Дег Шушсћеп шсћ<; ишг!;еп Тпу1а1зсћи1еп 1п (1еп ке1вегћсћеп ЕгМапЛеп". Првп део нмао је 253 а други 318 страна, са неколико таблица Формулара. Исторпописац аустријских школа Ј. ХелФерт вели за немачки текст првога дела књиге Јанковићеве, да је та књига, уз сриски превод скоро дословно препечатана немачка књига под насловом: „КоНшешП§ез НапсПзисћ гит §е!>гаисће с1ег 8егћег 1П (1еп (1еи18сћеп 8сћи1еп". У другом делу само су неке партије према потреби српских школа нромењене и прерађене, а пначе да је и то прештампан и преведен други део номенуте немачке књиге 1 ). Но из те књиге ипак увиђамо, како су тадашње српске школе биле удешене и шта се у њима нредавало. Ми ћемо овде извести нз ње оно, што нам унутрашње устројство српских школа илуструје. Школе су биле трокласне а сваку класу иоходила су деца по две године. Ово су били прописани наставни предмети: читапе, иисање, рачунање, иојапе и веронаука. За учење читања и упражњавање у томе ирописано је било : 1. Штица за познавање писмена. 2. Штица за срицање. 8. Штица за читање. 4. Штица за скраћене речи. 5. Читанка. 6. Катихизис. 7. Часловац. 8. Цсалтир. 9. Ењига о газдииству (пољопривредн). Читање се учпло по старом методу срицања. Учење читања требале су штице да олакшавају, а ове је Јанковић саставио према Хеновој методи, коју је Фелбигер увео у немачко-аустрпјске школе. Чптати учила су сва деца заједно и наједанпут, а то је био врло мучан посао, за који се искало много труда Ј ) Не1Гег1, 6в1. Уо1кввсћи1е I. 551.