Prosvetni glasnik

75*

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ

595

2. Буквар. Јанковић га спошиње у предговору своје ручне књиге као књигукојаје већ изашла. Према томе мислимо, да ће то бити онај буквар што га Новаковић у гвојој БиблиограФаји под 55. наводи. Потпуни наслов му је : „Науддное оууеше уелокЂксонг д:отДфннг оуунтнсд сддкенском« утешн) ндпеуатдное. Сг до?кодбН1емЋ прдвнтелсткигоцтхЋ. Прн 1а)снфт, КкрџвекЋ тгпогрдф® костоуномг нрндкорномт. 1774. Ко В|ени. 8° 11 листи. Новаковић примећује : поред словенских имају и грчка писмвх/а и више од иоловине хвата немачки буквар, које му је насдов: ндудлное оууенТе немецкома утенпо". 3. Рачуница. По Јанковићевој књизи судећи изашла је и она у једно доба с катихизисом и букваром. У библиограФији и доцнијим библиограФским допунама није нигде споменута, те јој наслов незнамо. Но свакако је од 1774 — 1776 штампана. 'Она ће бити превод које немачке рачунице што су надзором Фелбигеровим израђене за немачке школе. 4. Читанка. Спомиње се такође у Јанковићевој књизи као прописана школска књига. До 1776. године пије изашла, а у библиограФији је не находимо ни после тога. Она је по свој прилици у доцнијим издањима дошла као други део буквара, те посебно није никад ни штампана. 5. Књига о газдинству, такође је у упутству прописана као школска читапка. До године 1776. пије изашла а и доцније је не находимо у библиограФпји, иа ни у библиограФСким допунама. Да је наређено било, да се и она цреведе и штампа у српском издању судимо по томе, што је за хрватске школе изашла како то ШаФарик наводи у својој псторији хрватске књижевности ; а је ли та наредба и изиршена, то не можеио ни по чему да тврдимо. У школске књиге могу се уврстити и штице што смо их напред побројали. Њих је било већих за зидове и мањих, што су их деца па крутој хартији у школу доносила. Кадје прво издање тих штица изашло немамо података, јер се у библиогра®ији нигде не помињу ; — но како је тежиште Хеновог метода баш у штицама лежало, биће да су и оне од самога Рајића, који је у српском иреводу изишао у Народној Бибдиотеди св. 95.

штампане до 1776 — 77. године, када је почела реорганизација наставе. Тих штица, које Јанковић у својој ручној књизи прописује било је п о свим школама српским у Угарској још у педесетим годинама. (И сам сам по таквим штицама почео учити азбуку и читање). Осим тога изашле су у овом деценију још некоје књиге намењене школској младежи. Оа тих наводимо : 1778. Л.азаревића Саве ; ндудло ууен!д ^отдцшмђ уунтнсд кннгг пнсмснн н-шецкнмн и т. д. Ова књига није била прописана од школске власти за школе, али су је но свој прилици и у школама употребљавали, јер једруго издање изашло већ идуће 1774. године 1 ). 1776. ОрФелин Захарија. Буквар, штампаи у Венецнји 2 ). Није била ирописана школска књига, а је ли где и у школе уведена, не можемо доказати. 0 њему и осталим букварима нисмо у стању изрећи критички суд, јер их не имасмо у рукама. 1777. Руководс г гв1е ко аритметики за и т. д. 3 ). Новаковић мисли, е је то дело написао Стев. Вујановеки. Је ли то друга рачуница илп је то друго издање оне што ју Јанковић напомиње не можемо иресудити. На њој не налазимо оно обично : с дозволенијем иравителствујућих, те по томе судимо, да то није било званично издање школских књвга. 1777. „Рукокодстко кх уестностн" и т. д. 1 ). С дозволенијем правителствујућих, дакле прописана школска књига. Текст немачки и српски; страна 263. Писац ће бити који од директора Јанковић или Вујановски. 1778. Краснописне прегледалице. Немачки наслов смо навели напред. У библиограФији их не нађосмо. Напоменули смо шта о њпма ХелФерт пише, а код другог једног писца, који их је међу неким српским актима иашао 5 ) нађосмо и садржину тих прегледалица. Оне су имале 18 листова ; на њима је било нацртапо упутство како се лењира, како се перо реже, како се држи у руци, како се тело држи при писању, а после тога више прегледалица красноиисних, у бакру резаних.

') БиблиограФија бр. 51. и 54.

*) Шс1ет бр. 64.

3 ) Ш<1еш бр. 67.

*) 11)1(1ет бр. 71.

& ) С2бгп1§ Ј. Е1ћпо§гарћ1е.