Prosvetni glasnik

772

ПЕ ДЛГОШКЕ СТВАРИ

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

рГЈЕНЕ У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА

Законом о устројству наших гимназвја и реалака нроиисано је, да се напредак ђачки одељује са овмх нет одена, којих је значење скоро свакоме познато: 5, 4, 3, 2, 1. Истим законом, у изменама и доиуиама, ирописано је ц то, на којисеначин ове оцене на крају два меседа п па крају школске године срачуњавају, и како се до одене целокуиног ђачког напретка долази. Ио овоме закону они ђаци, који за иет двомесечја добију овакеодене: 5, 4, 3, 2, 1 имају исти успех као онн ђаци, који имају оваке исте оцене само обрнутим редом, дакле 1, 2, 3, 4, 5. То значи другим речима, да они ђаци, који се посгупно кваре, и на крају године буду рђави, у школп имају ону исту вредност какву имају они ђаци. који су у почетку године били слабп, али се у течају године толико поправили. да су најпосле постали одлнчни и врлодобри ученнци. Такав је исти случај.н са два ђака, од којихједан има одене редом: 5, 4, 2, 2, 2, а други има исте оцене у обрнутом реду, дакле: 2, 2, 2, 4, 5. Тако је п са два ђака, од којих један има оцене: 1, 2, 3, 3, 3, а други има оцене: 3, 3, 3, 2, 1. Овакав је истп случај, кад се упореде пспитне одене са годпшњим оценама, као што су на нр. 4 и 1 и обрнуто. 2 и 3 и обрнуто и т. д. Оваких примера могло би се наћи и више, и сви они ноказују да наша школа, и поред свога хришћанског правца и свога осведоченог иравославља, са грешницииа шаље у накао и оне, који су се веома рано нокајали, и својом вредиоћом себе од грехова откупилн. Чудновато! Човек учини најтеже злочинство, друштво га баца у гвожђе и тамницу, излаже га мукама, презирању и порузп, на и такав има права да рачуна на попуштање и милосрђе, а нема нрава ни на какве обзире ђак. којем је сва крпвица у томе што у почетку године неколнко нута није знао лекцију, и то није знао може бити са узрока, који од њега ни мало нису зависили — такав ђак нема права на нопуштање, него му рђаве и слабе оцене остају и онда, кад

је наставник стекао нотнуно уверење, да је ђак нразнине свога знања у течају године попунио и своју прву непажњу загладпо! Ово је ужасно строго и претерано. Ми се још н данас с негодовањем сећамо, како су се стари учитељи служили »магарећом скамиом", али ми тим људима — Вог да их прости! — и нехотице чинпмо велику неправду, кад их за то строго осуђујемо; јер они су своје лоше ђаке у магарећој клупи само до поправке држали, а ми своје ђаке у тој клупи — у нас је та клупа замењена рубриком јединичара и двојкаша — држимо и онда, кад су се они већ давно поправили и тим пуноважно доказали, да наметнуто им име макар и најбезазленијег једнокопитара за њих поднети не може. Покушамо ли да наш данашњи приндип оцењивања ђачке спреме применимо и на друге умНе послове, који до сада на овај начин нису оцењивани, онда долазимо до таквих чудноватих резултата, каквима се ни сами нисмо надили. Тако бисмо морали на основу нашег прпнципа доћи и на тај необичан закључак, да су мпоги наши најбољи књижевниди, и научници и уметници у главноме само средњи раднпци, јер и опи су некад својих тројака имали, и они су некад и своје слабије радове приказивали. И тако излази, ма с које стране узели, да је данашњи начпн оцењнвања ђачке спреме неудесан погрешан и на лабавој основи, и да због тога настаје и дулшост н нотреба, да се за тај посао нова основа изнађе. Поред наведених мана данашњих одена могла би се споменути још и та мана, што се садашњим оценама администрација школска претрпава послом, и то без икакве нужде и користи за школу и наставу у школн. Познато је како се свака два месеца дангуби око свођења оцена и завођења истих у главну књнгу. А за што се све ово ради ? Да наставпик и школа. не забораве, да овај или онај њихов ђак у течају године један нут или два нут није знао лекцију, и да му то на терет урачунају — да, то се ни за нотомство не сме изгубити, него се мора у архиви пажљиво чувати! — Беспримерно сптничарзтво.