Prosvetni glasnik

800

влспитлњв

КАО ИАУКА

материјалпо, ко.је ииа и особину лељивости — а тај се Факат не може првим ногледом и лако приметити — као и сви други видљиви и опипљиви кредмети око нас. Ова околност, која иријатно изнена%је и заинтересује, в}>ло је згодна и подесна, да се у једном добром очигледном предавању разложи иобјасни, Докази и наводи у иогледу отпорне снаге ваздуха, ветра и т. д. сигурно су познати, и опи врло јак утисаак нроизводе. Али једно такво иредавање било би у самој ствари предавање о лењивости матернје, и без сумње за њега би најбољи назив био : материја и иокрет. Први предмот иредавања био би о отиору, који ми примећујемо нашим снагама на чврстим или течнпм хелима. За тим би се то могло пренети и на ваздух, и то би био један доказ да је и ваздух једно материјално тело. 0 тежини и притиску атмосФере са свим- је природно да се говори у евези са предавањем о тежини у опште: а по што је тако предавање у великом степену емпиричко, то се оно може направити да буде разумљиво и у ранијим етадијама развитка. Но ово не спада неђу најранија предавања са научном тенденцијом: јер да се то тачно обради, потребно је извесног знања о округлнни земље и о сунчаном систему. После тежине ваздуха, на ирво место долази његова еластичност. Ово припада у механику, где се говори о еластичним телима у онште, и где, дакле не сме ни еластичност ваздуха бити искључена. Међу тим, у то исто предавање не може се узети да се говори и о последицама које долазе од комбинације еластичности ваздуха са његовом тежином, као што је, на пример, оно, што је ваздух у вишим регионима ређи него у нижим. За ово је потребпа једно наречито засебно предаван»е. Састав атмос®ере из угљеника и кисеоника одводи нас у хемију, и ми морамо и у ову област ући, али то нећемо сад учинити, него другом приликом. У цретходном

(о атмосФери) предавању, о кисаовику се може само нешто мало сноменути у емииричком облику, и то оно, што ће бити нодесно нрема претходном знању ученика. Али и у најповољнијем елучају, таки су површни наговештаји опет само непотиуни и недовољни, ако не још и погрешни. И једина сигурна опрезност, која од тога може сачувати, јесте, да се учитељ не заборави, иа да се упугата у објашњавање. Ако смемо судитп по учебницима школским, онда је вода, која се у парном стању налази у атмосФери као њен саставан део, са њеним чудноватим преображајима и њеним неирестаним мењањем, једап најомиљенији предмет очигледне наставе. А особито изгледа да се за росу иоказује необично велики интерес, и ако овај иредмет ио својој тешкоћи долази у редовно изучавање Физике, и то не одмах у почетку, неготек доцније пошто су већ изучене друге неке ствари из ове науке. На овоме иримеру може се са свим јасно показати, шта треба у очпгледној иастави да се узме, а шта треба да се изостави; он по самој природи својој показује нам емпирпчки карактер прве научне наставе. И ако у штељ, због недовољног развптка учениковнх саособностп п недовољног знања, не може да се уиушта у научна аредавања, то оиет из тога никако не следује да њему није иотребно ни да зна таква иредавапа држати и иредавати у таком облику, или да њему није нужно да иознаје границе и она места у аојединим иредметима, где ови треба у свези да се иредају и где због ове свезе они добијају научни облик. Много је боље да учитељ и ово зна, те да се према томе може и уме оценити како му ваља да удешава своја предавања, те да не пређе границе уч( никових сиособности и њихоног знања'). Тако роса Ј ) Ово је место од особито келике важности за наше пршике у погледу образовања, које учитехи треба да имају. Јер, код нас као да има