Prosvetni glasnik
ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВЛН.К СЛЕ1ШХ
809
БРОЈ ДЕВОЈ.
КОЈЕ СУ БИЛЕ
ОД РОДИТ.
Године
н н
< к Е Д
•< и
3 <
< •-а в н
1 -< а. о
0 < м к
о д
н
о и
<
>3 <
03 в
в
0.
<
о в
!Г
а
н
ш I
со —
с
в
Е
г
А
1 878 — 79 •
2
27
5
25
2б|
3
1879 — 80 •
1
44
2
32
29
9
1880 -81 •
2
22
7
25
3 5
7
1881 —82 •
2
45
6
24
4 6
1 1
1882 — 83 •
1
22
5
30
3 2
9
1883 — 84 •
—
47
8
28
4 3'
3
1 884 — 85 •
2
35
8
39
38
5
1885 — 86 •
6
40
4
37
48,
• 6
Свега, • •
16
282
45
240
297
53
ГОД. СРЕДИНА
2
35
6
30
з?;
7
У
п
Р 0
Ц Е
н т
У
1 878 — 79 •
2-27
30-68
5-68
28-41
29-55
3-41
1879 — 80 •
0-85
37-61
1-71
27-35
24-78
7-70
1880 — 81 •
2-04
22-45
7-14
2 5-51
35-72
7-14
1881 —82 •
1-48
33-59
4-48
17-91
34-33
8-21
1 882 — 83 •
1-01
2.2-2 2
5-05
зо-зо
32-32
9-10
1883 — 84 •
—
36-43
6 -20
21-71
33-34
2-32
1884 — 85 •
1-58
27-56
6-30
30-72
29-92
3-92
1 885 — 86 •
4-26
28-37
2-84
26-24
34-04
4-25
Свега • •
1 72
30-23
4-82
25 72
31 83
5 68
Из овог прегледа види се колико који стадеж шиље девојчица уВишу женску школу; али се из ових размера не види то, како су поједини стадежи релативно застуиљени у тој шкоди. За овако ноређење требадо би да имамо апсодутни број становника из сваког појединог стадежа. Истина је, да се придиком свакога поииса становника у нас оно бедежидо свагда и по занимању, но та грађа, сдолеена у пописним књигама, самоје један пут до сад обрађена, и то 1866. године, а тек не давно предана је јавности 1 ). 11о тим подацима бидо је женских становника: свештеничког реда • чиновничког ,
наставничког трговачког занатдијског земљорадничк.
Свега . (Свршпће се)
1.708 7.372 940 8.621 28.115 542.604 589.366
ШКОЛЕ ЗА 0БРА30ВАЊЕ СЛЕПИХ
(Наставак)
Међу тим она стара предрасуда о неспособности сдепих за образовање, бидајејош и у оно време тако јако укорењена, да нико није веровао, да ће Хај имати какога успеха У своме предузећу. 0 тога су с почетка многи с подсмехом говориди, како је Хај уобразио да се и сдепи могу образовати, и како се и њима могу предавати раздични предмети као и окатима. Таке предрасуде могде су се искоренити једино тиме, да се свету на самом деду покаже, да је тако мишљење о способностима сдепих са свим погрешно. И због тога Хају је бидо потребно, да што пре изађе на јавност са својим учеником, и да покаже како он учи сдепе, шта им п како им предаје, те да свет може добити појма о тој његовој чудноватој и дотде непознатој шкоди. Хајјето учинио у врдо кратком времену. Посде непуне године дана, од како је почео радити са својим сдепим учеником, он га изведе на испит, на коме су, поред остадих, присуство-
вади и два Француска министра. Ту он присутнима покаже методу и средства којима се сдужи при настави слепих, а његов сдепи ученик, који до своје 18-те године није знао ни за каки други рад сем прошње, нити је сдутио о каком већем образовању, него што га има годогдав просјак пред црквеним вратима иди на вашару ; онај исти мдадић који је пре ненуну годину дана све оне присутне, који га сад посматрају као ђака, пред црквеним вратпма сусретао богорадећи и модећи за мидостињу — сад је био у стању, да очигдедно покаже свима њима, да је сдеп само за то просјак, што му друштво не да никаке придике да што год боље и корисннје научиХајев је ученик умео већ и да чита и да пише, а сем тога већ је био научио прве едементе геограФије, историје, и не^пто и из природних наука. А сем свега онјеза тако кратко време
Види Државоаис Сроије књига XII и XIII.