Prosvetni glasnik

818

Тако су исто сви сложии, да датински (и | рчки) ваља само веома доцкан да почне, од прилике тек 01:0 дванаесте иди четрнаесте године. Са чим ће се нак иретходно шкодско | време иснунити, о томе вдадају највеће разно- ј дикости у мишљењу. Овај хоће природне науке, онај математпку ; за Ерари је ГеограФија богпња а Еес1и$ њен пророк. Видећемо шта ће Ромаици протурити. Они су до неке извесне тачке веома консерватпвни, на онда све ствари стрмогдавце о-

крену. Може бити, онда ће Немци за њима поћи, ади ја у то не верујем, а кодеги Езмарху у Килу напоменуо бих стих од КацеиФингенса: Не, Немца, иријатељу, обрдатит' нећеш ти ! Он сдуша, мисди, и — да се опет шишати ! Из ХоФмаиовог чаоописа за математ. и ирирод. таву, овеске 3. за 188 6 годину Превео М. Д.

ИСТОРИЈД СРПСКИХ ШКОЛА У 7ГАРСК0Ј доба Марије Терезије од 1740—1780. Пише Лешар ДесиошовиК (Наставак) Но за то се ипак на другом месту, 1740. годпне, у варадинском Шанцу — данашњем Новом Саду, подигда таква једнавиша шкода. „Та виша шкода звада се „Духовна кодегија" а издржавао ју је о свом трошку тадашњи егшскои Бачки Висарион Иавдовић. Ирави назив те шкоде био је : „Варадииска, Висарионо - Павдовићева кодегија" („Со11е§шт \'18бапопо-Рате1о \ т 1С31апит Ре1.гоуага(Ипеп8е"). Наставпицп тога кодегијума састављади су „духовни збор успенија Богоматере" а ученици су се казивадп мдађа браћа, иди содадес истог духовног братства. Похађали су је не само кандпдати свештеничкн но и мдади свештеницп и ђакони. Из једне саопштене сведоџбе впдимо, да се у тој кодегнји иредавао: нравосдавпи катихизис, који је редовно тумачен, и друга писања из старог и новог завета '). Године 1740 — 1 био је нреФект те кодегије бивши наставник Београдске школе Манојдо Козачински. За њпм је дошао за преФекта јеромонах Дионисије, доцнији Будимски Енископ, Дионпсије Новаковић. Овај Дионисије Новаковић бејаше родом Дадматинац а постргокеник манастира Савине. У оно доба је био чувен због високе учености и сдатких својих проповеди. Као наставник Павдовићеве духовке кодегнје саставио је он из предавани нредмета ручне књи-

9. Вишп школски заводи Срби су вазда тежили да за образовање своје омладине устаиове своје више народне заводе шкодске. Од 1725—1610, и пмади су у више већих места своје славенске и датинске граматикадне школе. Имали су вишу латинску шкоду у Карловцпма и у Београду. Београдску школу звали су „ведика школа". Но у почетку периода 1740 — 1780, не беше ни у самим Кардовцима такве шкоде. Несретпп рат с Турцима, почет 1737. довршен је 1739. губитком Веограда, те се, како Рајић уздише: „доброустројени српски парнас расу и красно цветајући учидиштнп врт би уништен" '). Учитељи бивше Београдске шкоде пребегоше у Кардовце, а с њима и већина учеиика. Ту су чекадп да се м«.р поврати и да се школа напово отвори. На нресто митрополитски дође Арсеније Јовановић, Шакабент, „човек бдаг, мидостив и штедар те се од њега могдо очекивати, да ће као и његов предшаственик бити ревнитељ шкода и просвете... Но и ту завист отров свој нашапута да отиусти учитеље кућама п заведене науке да укине... И тако све од два Архпепископа, Мојсија и Вићентија, заведеио учење, остаде погребено у Кардовци, и остаде само мада

тривијална шкода сдовенска и граматика. 2 )

') Историја катпхизма стр. 24. 2 ) НЈ(1еш стр. 17.

1 ) Вукићевнћ Н. 'Б. „Сриске шкоде у 18. стодећу" чданак штампан у првом извештају Сомборске учитељске шкоде за 1862-3. годпиу. сгр.

16.