Prosvetni glasnik

823

биће измењена, мора напустиће своја стара корита, промениће положаје стропоштавајући се к новом екватору, један велики део људи и животиња биће подављен у том општем потопу иди ће бити утамањени ужаспим потресом глоба, све врсте, сав род биће (специје) потпуно упропашћен, сви индустријски споменици (вештине и радиности) биће разорени*; а после катастроФе, .родљудски сведен наједан мади број индивидуа а налазећи се у најжалоснијем стању, старајући се и мучећи се врло дуго једипо за своје одржање, изгубио је потпунце сећање и усномену на науке и вештине, и кад их прогрес цивплизације поново истакне као иотребу, мораће се са свим из нова отпочети, опако исго као кад би људи текар први пут били поразмештани по земљи». Један теолог енглески, Дистон, одушевљен нохвалном намером, да би протумачио општи потоп акцијомједне комете, изабрао је комету од 1680 год., којој је Халеј прииисивао кретање од пет стотина седамдесет пет годипа; она је морала ироћи кроз своју иерихелпју 2919 и 2344 год. пре Христа, а то су датуми који се саглашавају са тим великим догађајем ; оп претпоставља да је њена маса била равна четвртини земљине, да је она размрскала изворе велике неизмерпости и просула на глоб своју сопствену атмосФеру саставл>ену из воденастих и земних материја, које су падале четрдесет дана. Он иде још даље и тврди да ће та иста комета, у будућности, променити орбит и бациће земљу у суседство сунцу које ће је уништитп ватром. Случај је хтео да та несрећна комета, по новим рачунима Енкеовим, изврши своје кретање, не за пет стотина седамдесет пет годииа, него за осам хиљада пет стотииа четрнаест година, што попиштава из основа Вистонов роман. Моперти је објавио једну доста повољну бедешку : „комета је тако мала, да би она била несретна само за онај део земље на који би ударила ; може бити да би смо ми били иоштеђени док би која друга земља била раздробљена за које би време остатак земље уживао реткости које би му донело тело из далека дошавше ; може бити да би били врло изненађенп кад би угледали да су остаци те масе, коју ми презиремо, образовани од злата и дијаманта; но да ли бп нас то задивило више него становници које би комета бацила

па нашу земљу ? Како би ми изгледалн једнп према другима"? Поред гих несретпих предсказивања од којих би ми могли још много ређатп а која занимаху велике астрономе, има и са свим протпвнвх мишлења. Хершел држаше да је маса кометина но све незначајна; он је ишао толико далеко да је тврдио да, кад би се прикупила сва материја ореоле средишта и репа, могла би се мегнути на једне теразије и тежила би само неколико унција. Ми смо већ казали да Бабине зове комете „ништа видл,иво", оснивајући то на транспарентност репова. Ако је то тврђење истинито, последица сукоба земље са каквом кометом била би потпуно нишгавна ; али то је само мишљење без основа које пада због своје очевидне нреувеличаности. Ми ћемо испитати озбиљније носледице једног таквог случаја. Све би зависило од масе кометине; јер, као што једпа локомотива може одагнати, а да се ништа не осеги, колица или каквог вола на ког напђе у своме путу, тако би исто и земља могла апсорбовати једну комету, а да се то не осети, пошто је опа много мања од ње. Ми ћемо проценити, макар приближно кометину масу. Цознато нам је да је она слаба 1870 године Лекселова комета прошла је врло близу нас, на 600,000 миља ; у своме путовању била је норемећена, али у земљином гоку не беше ништа пзмењепо. Ако њену масу уиоредимо са масом нашег глоба, она. би имала продужену годину од 1,000 секунада ; пошто је она није ни мало ироменила, Лаплас ,је рачуном доказивао да је земља много тежа од комете. Астрономски закони нису, на лгалост, још тако изобилни, нема и такових номоћу којих би могли с апсолутном тачношћу проценнтн масу једне комете којој је испитано кретање. Рош је једипи који је, паслонивши се на озбиљпе рачуне једпе нрнближне процене комете Донатн, утврдио на двадесет-иљадати део земљине масе или на 57 пута наше атмосФере : то би била једна водна СФера од 400 километара рејона, тежећи 268 милијона милијарди тона. То је четири пута мање него што је Лаплас казао; али и то Је јошврло озбиљно, и судар таке комете са земљом нзазвао би, ако не све несреће којих се плаше, или које је Лаплас Формулисао, а оно бар знатне пертурбације. I , . (Наставиће се) 96*