Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ И ПОЉСКЛ ПРИВРКДЛ

8В0

ће сна спремати ученике за учење у вишнм школама то се нас за сад на овоме месту не тнче. На реду је да виднмо не ће ли се косити она спрема за грђански живот с васпитањем? Јер ако је снрема за грађански живот нешто са свим друго од васпитања, тада би задатак основне школе било немогуће онако извести као што закон нроннсује. У нас, као што сам покушао на другом месту да докажем, основна ће школа спремати за грађански живот ако нам даје људе пољопривреднике и занатлије. Само то двоје обухвата оно што се велн „сирема за грађанскн живот." Јер ако основна школа стане лиферовати неписмене општинске писаре, адвокате-буџаклије и слична створења која жпве ни за себе ни за друге, тада ће. она омашити свој задатак и и биће ништа мање но на штету околини у којој иостоји. Ако, дакле, основна школа хоће да снреми своје ученнке за грађански живот и да их васннтава, она мора да нађе пута и начина како ће пољску привреду сложити с васпитањем. Је ли то могуће' 4 У опште се узима да настава може бити стручна и иасаитна. Стручној је наставн место у стручним и вишим школама, а васпитној у нижим, основним школама. Истина, има у новије доба једна врста недагога која хоће да и највиша настава води рачуна о њеном васпитном дејству. Но то нас се овде не тиче. Ннко не ће иорећи да настава у основној школи треба у првом реду да је васпптна. То захтева од ње закон. Према томе морају се управљати учитељи основних школа при предавању свнју наставних предмета. Докле је основна школа служила цркви, дотле се није ни сумњало у њен васпитни значај, иошто се сматрало да наука хрцшћанска заузнма најпавпнје место у васпитању. С тога што се тако у опште мислило и било је тешко одвојити основну школу од цркве и од ње начинити самосталну установу. Државна и црквена управа бојала се да ће основна школа постатв јеретичка ако изађе испод крова црквеног да ће у њу ући све сами „нечастиви" ако из ње изађе свештеник и калуђер. Изузимајући наставу религијску и нисање, све остало знање мерено је на милиграме и врло се иазило да деца

у основној школи много не науче. Веровало се да „велика наука" прави људе безбожннцима и јеретицима.') С тогаје прва брига црквених власти била да народ „много пе учн." Веровало се да ће бити велико зло ако уђе у народ нека маса знања. Од тога гледишта није могао да се ослободи ни законописац нашег закона школског 1863. године. И њему је било главно наука христијанска читање писање, рачунање и појање, сигурно црквеноСтрах од сваке науке V основној школп прииада у данашње доба историји наставе и васнитања. Поштујемо тај страх. Њега је ново доба сахранило на леноме месту и подигло му диван споменик у успомени на Франка и стотнне његових другова. На том споменику урезаио је крупним словима: „Овде почива бојажљави пијетизам." Пођнмо мимо њега, скинимо капу и рецимо му: „Мир теби спомениче, који си чувао веру више свега." Пошто сеосновна школа ослободнла цркве и пошто је ушла у ред својнх друга, онаје цретрпела знатне промене. Тако је било свуда у свету тако и у нас. Нов закон о основним гаколама меће истина науку хрншћанску на нрвоме месту међу наставне предмете, али он признаје ираво грађанства геометрији, природнпм наукама, цртању, па и пољској иривредп. 2 ) Ннје ли се тиме законодавац огрешио о васиитну страну основне школе? Окреннмо питање, па ће тада изаћи овако: Зар можс да васаитава аољска аривреда? Зар има у ариродним наукама и геомстрији каквих год васаитних елемената? Да видимо. Пољска привреда учи се на два начина : теоријски н практички или друкчије рећи из књиге п радећи у пољу и у шуми. У књп') Ја не мислим тако. Мени се чини да само полутанство у вештини и науцн чнни л>уде не само јеретицима у релиђпји, но и буџаклијама и пискарачпма у адвокатству; сокак-лолитичарима у политици ; компилаторима у науци ; надутим створовима у друштву; неблагодарнпма у животу ; а тиранпма у кући и породици. Права и истинска наука и вештина диже човека изиад свију тих — ако смем рећи — ниских обичаја и навика. 2 ) Члан 2. Закона о осповним школама од 31. Децембра 1 88 2. годипе.