Prosvetni glasnik

101

ВАСПИТАН.Е И ПОЉСКЛ ПРИВРЕДА

861

гама о пољској привреди налазимо на првом месту тако рећп комбиноване све природне науке. Тамо има о животнњама, биљкама и мииералима — јестасгвеница; — тамо ћемо наћи ведикп део хемије и Физике; наћи ћемо и механику. Поред тога она у својим књигама не бележи стање нрпроде онакво какво је, него нас упућује на рад у природи и с природом. За нас у основној школп изгдеда пољска привреда као примењена природна наука. Ако оставимо књиге које говоре о пољској нривреди па се окренемо њеном другом делу: драктичкоме раду у пољу и у шуки, тада напћи ћемо на јодно са свим пово поље наставе. Веровало се и пређе, а и сада се још у опште верује да се човек може научити из књиге. Веровало се пређе са свим, а и сада има још врло много људи који верују да је онај човек паметнији и бољи који — је више књига прочитао. Веровало се да је све знање само у књизи, да мимо књиге нити има науке, нити васпптања. Та вера била је негде тако велика да је забрањивала „простоме пароду" узимати књигу у руке, да је књига била чувапа само за племнће и свештеннке. На п данас има људи који се боје дати књигу у руке народу и „простоме човеку '). Само треба, веле они, књигу чувати од обичних очију. А, мотику, а будак? Не, то је веле обичнога света. То је за сељака.' 2 ) Ако се пољској привреди у основпој школи да оно место, које јој по оној одредби законској која говори „и спреми за грађански живот" неће ли се тпме огрешити о васпитање у опште, а о васпитању у нас на по се ? Нарочито ако се пол-ској нривреди да све оно што њој припада, т. ј. књига и практички рад. ') Слушао сам једног господина који увераваше да све зло у Србији долази од «многе учености". с(Треба, вели он затворити млоге школе, па одредити колико људи сме књигу да учи». Јадник, мисди да је нашој недаЈш наука крива. Боше мој зар има л>уди који мисле као тица ноје. Забије главу у песак, па шта вели кад ја никога не видим, ваљда ни мене нико не види. 2 ) Слушао сам једнога свештеника који у шали тумачаше изреку Христову: (( Блажени глупаци, њихов је будак», а ми господа, вели, волимо канцеларију и књигу.

Књига пољске привреде као ирнмењепа природна наука саставља засебан центар у настави, то ће рећи Пољска привреда као иаставпи предмет чини засебну јединицу. С тога се имају уз тај предмет груписати остали сличпи нредмети и они га имају допуњавати и објашњавати. У оном разреду где се учи пољска привреда она треба да даје правац осталим сличним наставним предметима. А пошто су и закон и наставни план признали пољској привреди одлпчно место у вишој основној школи, то она као концентрацијонн наставнн нредмет пружа грапе своје кроза сву наставу у тој школи. Она даје нриродним наукама упутство како да се крећу, опа ноказује рачуну нравац рада и бележи му границе рачунских операција; она даје материјал језику за обрађивање чланака итд. Тако изгледа теорнјска пољска привреда у школи основној. Из овога врло је лако увидети де .је иољска привреда као наставни предмет у школи од највећег значаја. А кад је један паставни иредмет од тако великог значаја у опште, може ли он бнти без значаја по васиитање? Ни једно знање, никаква вештина не остаје без утицаја па човека. Настава у опште мења човека у сваком погледу. Само нам треба загледати у овај шарени свет, па ћемо баш међу људима сличнога занимања али другога знања паћи разлике. И свештеник и адвокат производ су чисто школе; и војиик и учитељ учили су се у школи и вежбалп се практички раду по своме занату, на опет каква је разлика између смирена свештеника калуђера и отворена адвоката, а каква између учитеља и војника. Нема сумње да је овде знање утицало не само на човека као стручњака, но на човека као „грађапина од два света*. Не може се никако норећи да ће и пољопривредно зпање утицати и на учеиике основне школе, ди ће књига нољопривредпа начпнити од детета нешто друго но што би па пример начинила библија или литература класичка. Теорија пољске привреде имаће дакле одсудиа утицаја и на васнитање ученика. То је само једпа страна утицаја пољске иривреде. Она има још и свој други део, а то је рад у иољу и у шуми.