Prosvetni glasnik
о к о м
Е Т А М А
земљом, то јест ако би она дошла између ње и сувда, јер би нас тада покрила као што нас сенка месечева покрива у тотадној еклипси сунда; тај Феномен тешко би се могао приметити, може битијош да би остао и пе нрпмећен; одиста он би показао оне исте услове које би показао продаз Венуса иди Меркура. Цеда земља не би га видела, него само земље које леже на једној уској динији ц пошто би ту био даи, спољашњи изглед реча био бипомрачен: с друге стране, противна хемисФера бида би закдоњена репом пнтерпозицпјом саме земље. Такав се сукоб десио иди умало што се није десио 1881 год.: лепа комета коју посматрасмо у тој епоси требадо је да прође свој чвор28јуна, а њен реп да прође земљин орбит на једној тачци где би земља дошда од своје стране свом брзином, али она је прошла туда пет сати доцније : Земља беше већ дадеко, измакнувши веома мадо комети. Међу тим пошто реп беше шпрок и његова запремина превазидажаше 5 степени, Валц објави тада да је ова додирнула земљу. Леверије у то не вероваше, Левп беше склон да потврдп то, а Лије тврђаше да се није сукобила само са земљом него и са месецом. У Јавности се отпоче жнво претресање; Хпнд извештаваше о томе свет својим писмима Тајмсу, и свет, у многоме различит од света у 1000 години, осредње се тим узбудио; моменат је паступпо, и ништа се није десило. У истини, Хинд и један мади број других особа потврдили су да су приметпли на небу неку необичну ФосФоресценцију. Ади то беше све, ие беше ни најмањег изгдеда за преврат нли потоп: или мп нисмо били дотакнути, или ако смо бидп дотакнути тај удар с репом впје шкодљив. VII Потоп, онисан с тодпком прецизношћу у јеврејским књигама а којије остао као нека неопредељива усиомена у памћењу старих народа, може бити да је био последица једне колпзије (судара). Од тада се ништа подобно ниЈе десидо; ни једна комета није нала, ади се земља у сваком тренутку сукобљава са бодидима иди метеоритима. Ово питање заслужује да се на њему задржимо мало. За дуго се веровало да простор не садржава ништа друго осим великих агломе-
рација материје: звезда : , пданета, сателита или комета. Данас пак ми знамо да је он испуњен матерпјалним деловима сваке величнне, чији број и важност постаје све већн што се боље иснитују. Тако примећено је од иоодавно да је простор између орбита Марсовог и Јуиитеровог много већи него што то показује закон који управља размештајем планета; треба га попунити: прво су откривене четири, Церера, Палас, Јунона, Веста; по том што догледи постајаху све бољи, све севише сазнаваше, и сазнасмо да је тај простор прави мајдан у коме се постепено изнађе близу две стотине малих звезда, које круже у директном правцу, омотане густом атмосФером, не имајући на себи ипак нечег кометарног, а на име маглу. Мисли се дасу те мале звезде остаци какве велике планете која је у судару раздробљена и растурена. Јупитер има с оне стране четири сатедита; Марс, који се сматраше као изолован, усамљен, с ове стране, има два месеца знаменита по својој незнатности а који су недавно откривени. Као што се види, тај простор пзмеђу две старе пданете насељен је прегрдпим бројем теда; ми видимо само највећа, а извесно има и много већа количина тих мадих које не можемо да видимо ; по томе, можемо с правом рећп да њихова цедина саставља један планетарни нрстен чије је обртање скоро заједничко у интервали Марса и Јупитера. ШведоФ држи као вероватпо да постоје многа теда од сваке димензије, која круже око сунца у правцу и са брзином суседних иданета а да их ми ве видимо због тога што нас она прате и иду с нама, но да се комете са њима сударају и понесу их у своме иродазу; видедисмо да је он дошао до тога, да оне имају бдагодарити тим понављаним сударима за подизање своје температуре и светдости коју оне показују. Нема пиког данас који би одрицао или не признавао ненрегледни простор сунчане атмосФере и да међупданетни простор садржава врдо ширљивих гасова који би се концентрисали око пданета атракционом сидом. 1869 год. примећено је и исиитано у Француској само двадесет девет болида, то јест двадесет девет преливаћих звезда које имају ведики нречник споља, а које остављају за собом ФОСФоросценгну бразду, распукнувши