Prosvetni glasnik

865

се често са шумом у впсинама, што би изнело за целу земљу двадесет и једпу иљаду шест стотина болида годишње у минимуму. Неки не могу да одоле својој тежини и падну на земљу; то су метеорити чији хемијски састав дозвољава данасда их уредимо у један мади број родова, увек истих, и чије иорекло изгледа да је заједничко. Ми смо говорили доста о тим звездама, о њпховој акумуладпји у гомиле, у црстенове који цпркулпшу и који нам изгледају као да долазе саразнпх радијаитних тачака: данас их рачунају на девет. Те се звезде опредељују по имену констелација из којих оне долазе са Персе (северног јата звезда), леониде које долазе од ЛаФа, итд.: у једној само ноћи и на једном само месту, виђепо ихје до једанајест иљада. Осем тих гомила, чија је правилност позната, има снорадичних звезда које као да се покоравају једино случају. Многи су покушали да их изброје. Један само посматрач побележпо их је од прилике тридесет на сат у свом ограпиченом хоризонту, што би извело од прилике трпдесет иљада за целу землу. Овде је реч само о онимкојесе виде голим оком. Да се могаху посматрати са шест пута увеличане впдело би се две стотине шесет пута впше и срачунавши за целу годину и целу земљу, добили би знаменити број од шесет пет мплијарди. Пошто је земља само једна тачка у нростору, можемо мислити о множини космичких делића, који су растурени но нростору. Тако земљу вечито бомбардују небројена тела! непрекидна киша тела, малих и великих иравилних или спорадичних. Јасно је да се она тим храни, да се њена запремина и маса увећавају, да се њена орбитарна брзина смањује, опада и да, приближавајући се неирекидно сунцу, она мора једном свршити падом у њ' но она то врши тако лагано да о томе не треба ни говорити. Ето рачуна Шведофовог . Хершел вели да једна преливаћа звезда имајући сјај Снријуса тежи само 238 грама: метнпмо 1000. Прикупивши 65 милијарди преливаћих звезда годишње и умноживши њихову масу бројем протеклих година оддвадесет векова, добијамо једну водну сФеру чији би рејон једва превазишао 3 километра и која би имала, распрстрев се по земљи, дебљину једне научине. Умножење или увећање које је земља добила за двадесет векова тако

је мало да се не треба око тога пи заузимати, нитп је оно могло променити ма и најмање њен ход. Но не стоји тако исто и са топлотом коју опа добија од болпда. Једап врло прост рачун показује да ако се један метеорит тежак 1 килограм сукоби са земљом брзииом од 100 километара и на њој се заустави, сва би се његова брзина преобразила у једну количину тоилоте која је способна да доведе 1 килограм воде на впше од милијун степени. Тај нас ' резултат доводи на врло важне послетке'). Очевидно да је земља врло често иретрпела сударе са подобним масама оживљаваним тако великим брзинама, кабинети природне псторије преиспуњени су Фрагментима (деловима, одломцима) падтпим с неба, особито париски у коме их Добре незаморљивом брижљивошћу прпкупља. У Спбиру је нађена једна гвожђана метеорска маса од 700 килограма; све су оне донеле иа земљу нревелике количине топлоте. Ми ћемо да напоменемо теорију тих Феномена, коју смо већ донели на једном месту, миого рапије : метсорити се запаљују на висини од 250 до 300 километара, одма чим уђу у атмосФеру, наиђу на све већи отпор и то врло изненадно због своје превелике брзине, што личи на удар чекића и раздробе се са великим, страшним треском. Створена топлота изгубљеном брзииом превелика је она се рађа на површиии, која се успја, растопи се и покрије се емаљом (цаклином, глеђу 2 ) она не улази у унутрашњост у след рђаве снроводности, но она загрева околнп ваздух, који доводи до усијања, болид на нослетку пада на земљу, где му је пад ублажен, једва да има толику брзипу да ') Полу жива сила једпог метеорита, */ г т г 2 равна је количини топлоте коју би произвело љегово уетављање увећане, меканичним еквивалентом топлоте који је раван 4 30, С = — шу ! - = 0,0001 17 р. V*. 2 430 р = 1 к, V =1111 с = 0.000 1 17 V = 1000 С = 117 V = 10000 С = 1 1700 V = 100000 С= 1 170000 Један килограм са брзином од 100 килоиетара произвео би дакле 1,170,000 калорија и може подићи један килограм воде на 1,170.000 степени. 2 ) Видн Кеуце с1ез деих Мопс1ев од 15 јула 1804 год.